Викишколарац:Европа/Естонија

Извор: Викикњиге

Естонија је држава која се налази у Балтичком региону северне Европе. У њену територију, осим континенталног дела, спада још и 2.200 острва , од којих су највећа Сареба (2.671км2), Хијума (989км2) и Муху (198км2). Главни град Естоније је Талин, који има 435.972 становника. Естонија је вишенационална држава у којој се према пописима из 2.000. године говори чак 109 језика!

Застава Естоније
Алатке из Естонијске историје
Положај Естоније у Европи

Историја[уреди]

Територија Естоније насељена је још од краја леденог доба, пре чак 10.000 година пре нове ере. Најстарија насеља била су смештена у околини реке Парну, 9.000 година п.н.е. Око 4.000 година пре нове ере, у Естонију је дошла нова, тзв. „култура чешљастих украса“ у чије обичаје су укључивали полагање фигура у гроб не само животиња већ и људи. Те фигуре биле су изрезбарене од кости и јантара. Касније су дошле велике промене у друштву, људи су почели да се баве пољопривредом, која је постала главна грана Естонске привреде.

Најстарије насеље на подручју Естоније било је насеље Пули, на обалама реке Парну, које је уједно било и најпознатије насеље. Занимљиво је, како се ово насеље када је тек настало, налазило тачно на обалама Пашког залива, док је данас од њега удаљен чак 14 км. На том подручју су археолози проналазили кости псећих зуба, што указује на то да је овај народ припитомљавао ове животиње.

Основне активности у овим народима били су лов, риболов и скупљање шумских плодова.

Током бронзаног доба почиње дизање првих грађевина. Прелазак на следећи начин живота почео је око 1.000 година пре нове ере, а завршава се 500 година касније, почетком гвозденог доба.

Током гвозденог доба, десили су се многи ратови и сукоби са околним племенима. Такође, били су и сукоби са Скандинавским племенима, који се помињу у древним скандинавским сагама.

Са истока су на тло Естоније продрли рукски владари и након што су поразили Естонце, књаз Јерослав Мудри, 1030. године,  основао је утврђење, на месту где се данас налази град Тартур.

Географија[уреди]

Естонија обухвата територију од 45.228км2. Већина њених острва налази се у близини копна, а најудаљеније острво је острво Рухну у Ришком заливу које је од копна удаљено 65км. Укупна дужина обале Естоније, укључујући и њена острва, износи 2.551км.

Побрђа се углавном налазе у прелазним, јужним и југоисточним пределима землље. Њихове основе углавном се налазе на надморским висинама између 75 и 100м.

Низијска подручја се налазе уз обале Балтичког мора , а надморска висина ја ту испод 50м. Естонија се налази у прелазној зони, где су климе такве да се она налази између благе морске и оштрије континенталне климе. Важан утицај на климу имају ваздушне масе са Атлантика које су доспеле на ово подручје преко Балтичког мора. Захваљујући великим утицајима Балтичког мора, територије уз обалу и острва у току зиме имају блажу климу, док је кретањем ка унутрашњости клима много оштрија.

Становништво[уреди]

Када су почели периоди са великим морталитетом, Естонију су захватиле велике миграције.

Пре другог светског рата Естонци су чинили свега 88.11% укупне популације, а остатак популације чинило је 5 мањинских народа. Међу њима су најбројнији Руси, Немци и Швеђани, а Летонци и Јевреји су чинили мање од 0.5% укупног становништва. Велике промене су се дешавале током и после другог светског рата, тако да су чак 4 мањинске заједнице нестале, а опстали су само Руси.

Према подацима из 2010. године,  Естонску популацију сада чине 68% Естонци и 25% Руси од укупне популације на подручју Естоније. Такође су значајну популацију имали још само Украјинци, Белоруси и Финци.

Критичан период за демографију били су 13. и 14. век када су многи ратови довели до смањења броја становника за десетине.

Знаменитости[уреди]

Естонија има много знаменитости. Неке од најзанимљивијих су: Пећине Пиуса и Кратер Каали.

Пећине Пиуса
Кратер Каали

Пећине Пиуса[уреди]

Настале су као резултат наслага и развоја реке Пиус и постале су природни резерват. Ове пећине могу се видети само уз водича. Пећине Пиуса су највеће зимовалиште слепих мишева у источној Европи.

Кратер Кали[уреди]

Сааремаа је позната по свом пољу метеорита. Највећи кратер има пречник од 110м и због тога је на осмом месту на планетарној лествици метеорског кратера. Најбоље време за посету овом невероватном кратеру је јул или август.