Ваздухопловна медицина/Садржај/Увод у Ваздухопловну медицину

**Свети Илија заштитник ваздухопловаца**

Ваздухопловна медицина је грана превентивне медицине и медицине рада, која проучава утицај летења, ваздухоплова и средине у којој се оно обавља на организам пилота, пратећег летачког особља, падобранаца, путника у ваздушном транспорту итд. и у пракси примењује специфичне методе превентиво медицинске заштите у спречавању негативног утицаја летења на живот и здравље човека и настанак ванредних догађаја и катастрофа (које карактеришу велики губитци људских живота, материјалних добара и поремећај еколошких система).

И поред постојања многих проблема , на које је у свом окружењу наишла авијација, лекар Ваздухопловне медицине је само јадан, од многих високо обучених појединца који ради на минимизирању многих нуспојава, тако да човек може и даље да има надмоћ у ваздушном простору

Улога и задаци

Улога

Ваздухопловна медицина настаје као потреба савременог развоја ваздухоплоства и космонаутике, како би дала одговор на бројне биолошке и физичке стресове којима су у својој радној средини изложени летачи и летачко особље, космонаути, падобранци и бројни путници авиона у току путовања, и спречила појаву неповољних физиолошких промена у организму тих особа, а конструкторима летилица и свемирских „бродова“ помогла при конструисању заштитне опреме и других елемената заштите.

Решавање проблема као што су одржавање живота астронаута у космосу, брига за здравље пилота и кабинског особља, или пружања медицинске подршке бројним здравим и болесним путницима авиокомпанија, само су неки од задатака Ваздухопловне медицине.

Атмосфера у којој се обавља летење јако је негостољубива за организам човека и може испољити негативан утицај на организам, без обзира на врсту и тип летилице. Летење се обавља на висинама у просеку од 9100-18.300 метара, при сниженом барометарском притиску. Темпертура на тим висинама пада за 20°С на сваких 300 m надморске висине, ( тако да на висини од 10.700 метара она износи -57°С ). У току успона на висину или спуштања на земљу, ваздухоплови (а посебно космички бродови) крећу се великом брзином што доводи до великог „G“ оптерећења на организам. Дисање кисеоника при повишеном притиску, бука, вибрације, катапултирање избацивим седиштем након чега следи скок падобраном само су неки од проблема које решава Ваздухоловна медицина;

Задаци

Ваздухопловна медицина као специфична грана медицине рада је у суштини превентивна медицина. Можда ни у једној грани људске делатности превенција није тако важна као у ваздухопловству и астронаутици јер правило „боље спречити него санирати последице“ значи много више.

Основни задаци Ваздухопловне медицине су;

безбедност летења,
дужи летачки век,
што мањи број удеса и катстрофа,
већа борбена готовост (ако се ради о војном ваздухопловству).

За реализовање ових задатака потребно је истовремено ангажовање свих структура у оквиру ваздухопловства и астронаутике. Отказом било које карике у овом ланцу нарушава се хармонија и настају грешке које је тешко исправити.

На првом месту je квалитетна селекција и медицинско психолошка експертиза пилота ,космонаута, падобранааца и осталог летачког особља, затим следе; теоријска медицинска обука, физиолошка тренажа, непосредно медицинско обезбеђење летења и друге активности које смо набројали у наставку овог текста.

Обавеза Ваздухопловне медицине заједно са ергономијом, је да у кабини авиона или свемирске летилице, створи што оптималније услове за живот и рад пилота и астронаута, имајући у виду да је пилот „заробљен“ у својој летачкој опреми, приљубљен уз летачко седиште као „неизлегнуто пиле у кокошјем јајету“.

Јасно је да у тражењу одговора, на бројне захтеве за даљи развој авијације и астронаутике, Ваздухопловна медицина мора да развије и што квалитетнију методологију научноистраживачког рада, чији резултати истраживања морају бити фундаменталани и примењиви.

У основне активности Ваздухопловне медицине спадају;

научноистраживачки рад у области ваздухопловне и космичке медицине
назвој и периодични (редовни и ванредни) прегледи заштитне опреме и средстава за летаче
селекција летача, падобранаца и осталог летачког особља
физиолошка тренажа летача и падобранаца
периодични (редовни и ванредни) здравствени прегледи војних и цивилних летача, падобранаца и контролора летења
настава из области ваздухопловне медицине (теоријска и практична), за летаче падобранце и остало особље укључено у процес летања
израда ваздухопловномедицинских правилника
унапређење летачке безбедности и предлагања заштитних мера из области превентивно медицинске заштите
ваздухопловно-медицинска експертиза ванредних догађаја, удеса и катастрофа у току летења.
контрола исхране и психофизичке кондиције летача и падобранаца.
медицинско обезбеђење летења, падобранских скокова и других активности везаних за летење и падобранске скокове.

У остале активности Ваздухопловне медицине спадају;

лечење болесника у хипо и хипербаричним коморама.
медицинска подршка путницима авио-компанија и пружање помоћи медицинском особљу и болесницима код ваздушног транспорта повређених и оболелих.
спречавање преноса карантинских болести ваздушним путем
организација ваздушног транспорта болесника