Crna rupa - svemirska aždaja
“Ne naginjite se kroz prozor - da ne biste upali u crnu rupu!” - moglo bi da glasi šaljivo upozorenje u blizini zagonetnog nebeskog tela, za koje smo do nedavno mislili da je samo proizvod mašte teorijskih fizičara. Tek pošto je u centru naše galaksije otkrivena crna rupa poverovali smo u njeno postojanje.
A sad da pokušamo da objasnimo šta je crna rupa i zašto se ne
treba “naginjati” ka njoj.
Svako iz iskustva zna da će jabuka ispuštena iz ruke pasti na tlo. Pad jabuke, kao i drugih tela, izazvan je dejstvom privlačne sile koja vlada između jabuke i Zemlje, tj. silom gravitacije. Mada je ona najslabija od tri sile koje vladaju u Prirodi, u slučaju masivnih tela kao što su zvezde, galaksije i Svemir ima najvažniju ulogu. Od gravitacije zavisi sudbina svakog većeg nebeskog tela, pa i samog Svemira, koji se jednoga dana može skupiti u tačku ili produžiti da se širi u nedogled.
Ako bismo sada uzeli da jabuka, umesto na Zemlju, pada ka jednoj zvezdi ogromne gustine, recimo - ka neutronskoj zvezdi, našli bismo da se, kao pod dejstvom neke super moćne “krckalice za orahe”, pod uticajem gravitacionih sila “drobe” molekuli iz kojih je jabuka sačinjena. Oni se drobe u atome, a ovi se dalje sitne do atomskih jezgara i elektrona.
Zatim dolazi do “loma” jezgara i stapanja protona i elektrona u “neutronsku kašu”, zbog čega ovakvu zvezdu nazivamo neutronskom zvezdom. I eto nas već na putu ka crnoj rupi.
Zamislimo sada da je masa zvezde koju posmatramo više puta veća od mase Sunca. I da u njoj u jednom trenutku ugasne “nuklearna peć”, tj. da prestane proces sažimanja vodonikovih jezgara u teža jezgra pri čemu se oslobađa velika energija.
Tada će gravitaciona sila da nadvlada pritisak koji vlada u središtu zvezde i tako će doći do “kolapsa zvezde”. Kao u slučaju jabuke, svaki njen deo, kao neka mala jabuka poleteće ka centru zvezde. Nastaće sažimanje materije neviđenih razmera koje ce daleko prevazići lom materije pri nastanku neutronske zvezde. Ni elementarne čestice neće odoleti dejstvu snažnih gravitacionih sila, koje ce celokupnu materiju zvezde sabiti u jednu tačku!
Ta tačka je novi nebeski objekt - “crna rupa”.
Crna rupa je “uvir” materije i energije, kosmičko telo koje guta sve što joj priđe dovoljno blizo, do njenog “horizonta događaja”. Sve što bude privučeno preko horizonta događaja nezadrživo će nestati u crnoj rupi za sva vremena! Tako se ona ponaša kao nesita “svemirska azdaja”. U stanju je da proguta sve oko sebe.
Pored pomenute “azdaje” u centru naše galaksije, postoje i druge crne rupe. Jedna od njih, koja se nalazi u središtu galaksije NGC 3115, raspolaže fantastičnom masom koja je dve milijarde puta veća od mase Sunca!
Crna rupa kao da hoće da nas zbuni svojim svojstvima. Jedna od poslednjih novosti je da je ona možda “prolaz” kojim se može “proci” iz našeg u neki drugi svemir! A to nam već zaustavlja dah i prisiljava nas da sa najvećom pažnjom pratimo sve što se o crnoj rupi saznaje i piše, pa makar nam i samo čitanje o njoj, bez “naginanja kroz prozor”, dizalo kosu na glavi.
Napomene[uredi]
- Izvorni tekst je dobijen od strane prof. Vladimira Ajdačića uz odobrenje Zlatne knjige da se objavi pod uslovima Licence za slobodnu dokumentaciju GNU-a.