Suton (libreto)
Овај чланак или један његов део кандидат је за премештање на Викизворник. Молимо Вас, помозите и пребаците овај чланак у Вики изворе. |
Либрети опера |
Опера у једном чину Стевана Христића, српског композитора, према истоименом другом делу „Дубровачке трилогије” Ива Војновића, дубровачког писца. Опера је праизведена 26. новембра 1926. године у Народном позоришту у Београду.
Композитор се скоро у потпуности држао оригиналног текста који је аутентичан дубровачки говор раног 19. века, те је стога овај либрето дат на латиници, како је и написан, према оригиналном клавирском изводу аутора1.
- 1 - осим у две инстанце: 1) упитна реч где? се у делу јавља у три облика где?, гдје? и ђе?, а овде је дато према оригиналном тексту драме као ђе?; и 2) у оригиналном тексту, према правопису оног времена, слово đ се писало gj, а овде је дато у савременом облику.
Ликови
[uredi]Mara Nikšina Beneša (68 godina) | vladika dubrovačka | contralto |
Made (42 godine) Ore (36 godina) Pavle (27 godina) |
njezine kćeri |
soprano soprano soprano |
Kata (60 godina) | djevojka u Mare | mezzosoprano |
Lujo Lasić (32 godine) | kapetan pomorski | tenore |
Vaso (40 godina) | trgovac | baritono |
Sabo Šiškov Prokulo (62 godine) | vlastelin dubrovački | tenore |
Luco Orsatov Volco (78 godina) | vlastelin dubrovački | basso |
Jedna kozica |
Место и време
[uredi]Догађа се у Бенешиној кући на Пустијерни, у дубровачком Граду, 1832. године
Либрето
[uredi]Призор: I – II – III – IV – V – VI – VII – VIII – IX – X – Xa – XI – XII |
I Prizor
[uredi]Soba u gospođa Mare u starom "empire" stilu. Po zidovima vise zaprašene slike starih gospara. Na dnu i na ljevu stranu pozorišna vrata. S desne strane pak veliki gotski balkon - otvoren napola. Kroza nj vuče se po toj zapuštenoj samoći zadnji žar zapada s glasom zvona, što pozdravljaju Gospu. Gospođa Mare sama, gleda suton naslonjena u velikom stocu. Jednu ruku stavila na tavolin, pun bumbaka*, postava, kurđelja*, a drugom prebira kralijež*. Obučena u starom crnom odijelu. Na glavi škufica (bonnet). Otale padaju bijeli zavojci. Oko ramena zeleni šalin*, kako su ga nosile dame 20-tih godina. Sve je na njoj skladno, fino, ali jako staro. Na blijedom uvehlom licu veliki izraz umovnosti i gospodstva.
Dokle traje zvuk zvona moli i gleda zapad. Kad i jeka nestane onda uzdahne, pak stisnuvši ramena, vidi se da nešto broji i da brojanje nju baš i muči. Opet gleda zapad:
Mara
Što sunce brzo pada!
Jesmo li ono prodali
šesnes' oka* po četres' pet...
ili po četres' ?...
Made je nešto govorila,
da sve skupa čini dvanaes',...
ne, četrnes' talijera*.
Da! Da... da...
(Hoće da nastavi molitvu, ali joj se ne da:)
Ah!
Da bi Vasu došlo napamet
donjet mi almeno* polovicu.
Oh! Da zna!
Da zna!
Sveta Marijo, majko božija,
moli se za nas!
Oh! Jes' uprav*,
moli se za nas!
Ah! Moli se za nas!
Masline usahle,
a kuća na Cavtatu prazna.
Istina, kapetan Lujo ćio* mi je otkupit',
ma ja sam rekla:
"Što?...", da pomisli:
"Zvala me na posjelo,
da joj platim kafu." Da?!
Nebi mi se ćelo* nego još i to!
(Klima glavom i gleda zapad punom rezignacijom)
Nebi mi se ćelo nego još i to!
II Prizor
[uredi](Kata uljegla*. Stara djevojka. Obučena je, kako se to nosilo u vlasteoskoj kući. Oko vrata i prsiju bijeli veliki ubručić; bijele čarape vire ispod nagrešpanoga* kratkoga tamnoga ruha. Otvorene papuče sa zelenim gajtanom oburlane*. I suknja oburlana je zelenim kordunom*. Kosa prepletena po župsku s crnom pešom. Uljegla pobrže, pa sve kao da nešto traži.)
Kata
U ime oca i...
Eto ti tu, a što sam ja rekla?
Mara
(prenula se od misli)
Jesi li ti, Kata?
Kata
(Klimajući glavom sva najeđena, ali puna brige i dobrote)
A, Vi baš hoćete,
da se nahladite*, je li! Ah!
Mara
(uskošena)
Oh! Oh!
Jesi li počela?
Kata
Prije Gospe Nuncijate*,
s funjestram* otvorenijem...
je li ko igda vidio!
Mara
Et ne nos inducas in tantationem! *
Kata
Biće kako govorite,
ma, đe nema zdravlja,
nema ti ni latinorum*!
(zatvori prozor)
I eto ti tu!
Mara
(gleda je namršteno, klimajući glavom)
Kata, Kata,
da ti ne prisije*!?
Kata
Neka, samo da moja gospođa
bude živa.
Mara
(uvalila se u stolac)
Ajmeh!
Eto ti je sad u sentimentu!
Kata
(slijedi potiše, tik do nje:)
Erbo*, što ćemo poslije
kad ne bude više nje?
Mara
(zatvorila oči i šanula:)
Poslije? Poslije?
Kata
(Kao gori*, u zabuni da izrazi što misli:)
Eh, govoru, da je poslije...
i sutra!
Mara
Sutra? Što je sutra?
Kata
Sutra je... (naglo) objed!
Mara
(u čudu)
Objed?...
Kata
(Dobroćudno, da ne prestraši odviše gospođu)
Je li danas utornik*?... Jes'!
A jeste li mi prekojučer obećali cvanciku*?...
Jeste! Dakle?
Dakle, sve to hoće rijet*,
da mi je potreba dinara za spencu*!
Mara
(smetena i jedita)
Dobro, dobro!
Kad se vratu* djevočice s novene*
one će ti ih dat.
Znaš da gospođa Made
drži ključe.
Kata
(Ide do vrata, kao hoće da iziđe, pa nekako nehajno zamrmlja:)
Znam, znam,
ma, in tanto*, i one su...
Mara
(obrnula se naglo prema njoj)
Što?
Kata
Rekle su:
"Daće ti ih majka."
Mara
(Malo se stresla i stisla ramenima kao da je prošla ježnja, ali to je za tren – odmah se uspravi. Ustane i velikom mirnoćom kaže:)
Kad su one to rekle, biće tako.
Napomeni me sutra u jutro da ti ih dam.
Kata
(Zaustavila se do vrata, pak stisnula ruke u jadu gledajući gospođu Maru. U sebi:)
Ah! Jadna moja gospođa!
(čuje se kucanje od spolja)
Mara
Ne čuješ li da su zakucali.
Pođi, otvori, biće djevojčice.
Kata
Idem, idem!
(Odvuče se tromo klimajući sveđ* glavom. Mara ostala zamišljena i nema. Prošavši rukama preko lica neizmjernom umornosti, potiho kaže:)
Mara
Ginemo! Ginemo!
A sve zaludu!
Srebro, biser, prsteni,...
sve, sve je prodano,
impegnano*.
Ali, valja nać,
valja živjet.
(Protrnula, ali odmah i prenula se. Čuje nekoga da dohodi uza skale*. Brzo prođe rupcem* preko očiju, sjedne u stolac, načini škuficu i šalin, sve da joj se ne vidi ganuće.)
Bože prosti, rekle bi da plačem!
III Prizor
[uredi](Ore, Made i Pavle ulaze jedna za drugom, sve tri jednako obučene kako se nosilo godina 1830. Veliki zatvoreni klobuci*, široki rukavi i široko ruho. Oko pâsa mantljice* od modroga krepuna*. Suknje su kratke, a crevlje* otvorene s bjelijem bječvama*. Svaka od njih drži u ruci molitvenik i fini bijeli ubručić*. Sve tri su malo ukočene, ozbiljne. Ništa smiješna, ali razumije se da živu izvan svijeta. Jedna ih mala „kozica”* prati, pa kako one uljegnu*, ostane do vrata. Ulaze jedna za drugom, pa idu ravno do majke, te joj se jednim kretom* sve tri duboko poklone.)
Ore, Made, Pavle
Gospo majko!
Mara (Naslonila se dražesno u stôcu*, pak pola šaljivo, a nekom carskom ljubaznošću prima pozdrave, kao da se vladarica klanja dvorskijem damam)
Dobro mi došle,
dobro mi došle!
Ma viđi* ti,
što su mi danas famoze*.
Zaisto Made,
tvoj klobučić ti
/ stoji krasno!
|
| Made (sretno, ali ustegnutim izražajem:)
\ Da si viđela*,
što su me gledali!...
Mara
Niko pak ne nosi šalin*,
kako moja ćerce* Ore!
Ore
Naučila sam od Vas,
Madame le Contesse Marina de Benessa
dame d'honneur de sa majeste l'Imperatrice Marie Caroline!*
Mara (šaljivo i nehajno gladeći bijele zavojke*)
Ajmeh!
I tebi je još Frančesko* po glavi!
Ore
Kako ne bi!...
Viđele* smo Vas balat*
kontradancu* s Imperaturom*...
Pavle (podala je „kozici” svoj šal i klobučić. Oponašajući ih ironički:)
Oh koja bremena*, koja bremena!
Mara (mirno je gledajući)
Sveđ* dobra za skladnu čeljad.
Ore (potiho Pavli odlazeći s klobukom u ruci:)
Razumiješ li?
Pavle (pogledavši je mirno, strese ramenima i obrne joj leđa:)
Ne.
Made (Ori)
Ho'mo* se promjenut*, Ore!
(odlaze, a „kozica” za njima)
Спољне повезнице
[uredi]
„Сутон” | |||
---|---|---|---|
Либрето | |||
Речник мање познатих речи и израза ► |