Korisnik:MisaZvornik/prevod1
Teorema Sofije Žermen
[uredi]U teoriji brojeva, teorema Sofije Žermen je iskaz o mogućnostima rešenja jednačine iz poslednje Fermaove teoreme za neparne proste brojeve .
Formalna tvrdnja
[uredi]Konkretno, Sofija Žermen je dokazala da bar jedan od brojeva , , mora biti deljiv sa ako postoji prost broj tako da važe sledeći uslovi:
- Ne postoji dva stepena broja koji nisu nula i koji se razlikuju po modulu ;
- sam po sebi nije -ti stepen modula .
Nasuprot tome, prvi slučaj poslednje Fermaove teoreme (slučaj u kom ne deli ) mora da važi za svaki prost broj za koji se može naći bar jedan odgovarajući prost broj.
Istorija
[uredi]Sofija Žermen je pronašla odgovarajuće proste brojeve za svaki prost broj manji od 100. Teorema i njena primena na proste brojeve koji su manji od sto pripisana je Sofiji Žermen od strane Adrijen-Mari Ležandra 1823. godine.
Opšti dokaz teoreme
[uredi]Pošto pomoćni prost broj nema nikakve veze sa deljivođću sa , ali mora da deli bar jedan broj od , i , došlo bi do kršenja Fermaove teoreme. Najverovatnije je tačna pretpostavka da za dato , pomoćni prost broj može biti proizvoljno velik, kao kod Marsenovih prostih brojeva. Sofija Žermen je najverovatnije dokazala teoremu u opštem slučaju svojim razmatranjima o beskonačnosti, jer tada bar jedan od brojeva , i mora biti proizvoljno veliki da bi bio deljiv beskonačnim brojem delilaca.
Reference
[uredi]- Laubenbacher R, Pengelley D (2007) "Voici ce que j'ai trouvé": Sophie Germain's grand plan to prove Fermat's Last Theorem
- Mordell LJ (1921). Three Lectures on Fermat's Last Theorem. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 27–31.
- Ribenboim P (1979). 13 Lectures on Fermat's Last Theorem. New York: Springer-Verlag. стр. 54–63. ISBN 978-0-387-90432-0.