Korisnik:Ivanaostojic/prevod2
A-0 sistem
[uredi]A-0 sistem (Aritmetički jezik verzija 0) bio je rani[1] alat povezan sa kompajlerima, razvijen za elektronske računare. Napisala ga je Grejs Mari Hoper[2] 1951. i 1952. godine, originalno za UNIVAC I.[3] A-0 je više funkcionisao kao učitavač ili povezivač nego kao savremeni kompajler.[4] [5] [6] Program se specificirao kao niz potprograma i njihovih argumenata. Potprogrami su identifikovani numeričkim kodom, dok su argumenti pisani neposredno posle svakog koda potprograma. A-0 sistem je konvertovao specifikaciju u mašinski kod, koji je mogao biti unet u računar drugi put radi izvršavanja programa.
A-0 sistem je nasledio A-1, A-2,[7] A-3 (objavljen kao ARITH-MATIC), AT-3 (objavljen kao MATH-MATIC), i B-0 (objavljen kao FLOW-MATIC). A-2 sistem je razvijen u okviru UNIVAC odeljenja Remington Randa 1953. godine i pušten u javnost krajem te godine.[8] Korisnicima je bio dostupan izvorni kod za A-2 i oni su bili pozvani da šalju svoje izmene nazad UNIVAC-u. Tako bi se A-2 mogao smatrati primerom ranog pristupa sličnog filozofiji slobodnog i otvorenog softvera.[9]
Vidi još
[uredi]Reference
[uredi]- ↑ „List of early compilers and assemblers“.
- ↑ Ridgway, Richard (1952). „Compiling routines“. Proceedings of the 1952 ACM national meeting (Toronto) on - ACM '52. стр. 1–5. ISBN 9781450379250.
- ↑ Hopper "Keynote Address", Sammet pg. 12
- ↑ Hopper, Grace. Keynote Address.
- ↑ Bruderer, Herbert. Did Grace Hopper Create the First Compiler?.
- ↑ Strawn, George; Strawn, Candace (2015). Grace Hopper: Compilers and Cobol. 17. стр. 62–64.
- ↑ * PAPERS: Automatic Programming: The A 2 Compiler System -- Part I. 4. Sep 1955. стр. 25–29 Приступљено 2020-09-05.
- ↑ Ceruzzi, Paul (1998). A History of Modern Computing. The MIT Press. ISBN 9780262032551.
- ↑ „Heresy & Heretical Open Source: A Heretic's Perspective“.