Корисник:Иванаостојиц/превод2
А-0 систем
[уреди]А-0 систем (Аритметички језик верзија 0) био је рани[1] алат повезан са компајлерима, развијен за електронске рачунаре. Написала га је Грејс Мари Хопер[2] 1951. и 1952. године, оригинално за УНИВАЦ I.[3] А-0 је више функционисао као учитавач или повезивач него као савремени компајлер.[4] [5] [6] Програм се специфицирао као низ потпрограма и њихових аргумената. Потпрограми су идентификовани нумеричким кодом, док су аргументи писани непосредно после сваког кода потпрограма. А-0 систем је конвертовао спецификацију у машински код, који је могао бити унет у рачунар други пут ради извршавања програма.
А-0 систем је наследио А-1, А-2,[7] А-3 (објављен као АРИТХ-МАТИЦ), АТ-3 (објављен као МАТХ-МАТИЦ), и Б-0 (објављен као ФЛОW-МАТИЦ). А-2 систем је развијен у оквиру УНИВАЦ одељења Ремингтон Ранда 1953. године и пуштен у јавност крајем те године.[8] Корисницима је био доступан изворни код за А-2 и они су били позвани да шаљу своје измене назад УНИВАЦ-у. Тако би се А-2 могао сматрати примером раног приступа сличног филозофији слободног и отвореног софтвера.[9]
Види још
[уреди]Референце
[уреди]- ↑ „List of early compilers and assemblers“.
- ↑ Ridgway, Richard (1952). „Compiling routines“. Proceedings of the 1952 ACM national meeting (Toronto) on - ACM '52. стр. 1–5. ISBN 9781450379250.
- ↑ Хоппер "Кеyноте Аддресс", Саммет пг. 12
- ↑ Hopper, Grace. Keynote Address.
- ↑ Bruderer, Herbert. Did Grace Hopper Create the First Compiler?.
- ↑ Strawn, George; Strawn, Candace (2015). Grace Hopper: Compilers and Cobol. 17. стр. 62–64.
- ↑ * PAPERS: Automatic Programming: The A 2 Compiler System -- Part I. 4. Sep 1955. стр. 25–29 Приступљено 2020-09-05.
- ↑ Ceruzzi, Paul (1998). A History of Modern Computing. The MIT Press. ISBN 9780262032551.
- ↑ „Heresy & Heretical Open Source: A Heretic's Perspective“.