Gilgameš (libreto) - II čin

„ Gilgameš ”
I čin ◄	II čin	III čin ►

8. slika – 9. slika – 10. slika – 11. slika – 12. slika

8. slika

Ištarin hram

Sveštenici sa bakljama prave špalir. U pratnji sveštenica i igračica dolaze Rišat i Devojka.

/ Devojka
| Molimo te za branitelja, o Šamašu.
| Rišat
\ Čuvaj mi sina, o moćni Šamašu...

Rišat, Devojka i Hor
O, Šamašu, primi žrtvu
i sve što je zlo
sa njihovog puta skloni.

Procesija se razilazi

I Sveštenik
Hšajathija vazarka
hšajathijanam.

9. slika

Kameni vrt pred Kedrovom šumom

Mistično-dinamičko svetlo. Noć. Nailaze Gilgameš i Enkidu, naoružani i natovareni

Enkidu
Pogledaj, druže, pogledaj!

Gilgameš
Enkidu, blizu smo cilja...
Kedrova šuma i stanovi bogova
stoje pred nama.

Enkidu
Ovo je put kojim prolazi Humbaba...
budimo oprezni,
surovi nas možda vreba...

Gilgameš
Pobedićemo, o jaki,
svi kraljevi zemlje
slaviće imena naša...

Enkidu
Noću u mraku,
Humbabi lak smo plen,
sačekajmo jutro...

Gilgameš
Spavajmo u zaklonu onda...
čekajmo da sunčeva barka
zaplovi vodama svetla...

Enkidu legne, Gilgameš čuva stražu. Uskoro i on zaspi.

Enkiduov san (cca 40˝). Iznad njih igra svetlosti. Enkidu naglo ustaje i drma Gilgameša.

Enkidu
Ustani, slušaj me,
sanjao sam san!

Gilgameš(budi se)
Pomislih ja, dolazi Humbaba.

Enkidu
San, moj san je bio strašan!
Pod vrhom planine
stajah sa tobom ja...
Zagrme grom,
planina se sruši...
i jedan čovek pod stenama nesta...
a mi se obresmo na putu za Uruk.

Gilgameš
Brate moj, tvoj san je divan.
Pod vrhom planine
ubićemo Humbabu!
Sad spavaj, odmori telo...
stražu ću čuvati ja,
brate moj, panteru stepe!

Gilgameš se naslanja na stenu. Enkidu se pokriva. Smiri se. Oni su osvetljeni plavo. Enkiduov san (cca 30˝). Enkidu se trgne i ustaje uplašeno.

Enkidu
Zvao si me, Gilgamešu?
Da li je ovuda prošao neki Bog?

Gilgameš
Opet si sanjao, Enkidu?

Enkidu
Nebo je ječalo, a urlala zemlja.
Uvis je oganj sukljao,
a zatim je padala smrt kao kiša...
padala smrt.

Gilgameš (kao jauk)
Enkidu!

Enkidu (kao u transu)
Još jednom grom!
I neki čovek pepeo posta,
pepeo i prah, za tren postade prah.

Gilgameš
To je dobar san i Šamaša znak.
Mi ćemo ipak ubiti Humbabu.

Igra svetlosti nagoveštava pojavu Humbabe. Gilgameš i Enkidu su spremni za borbu. Sa visine se spušta Humbaba.

10. slika

Gilgameš
Enkidu, napred!
/ Bog Sunca neka nam pokloni život!
| Enkidu
\ Bog Sunca neka nam pokloni život!

Borba sa Humbabom. Prijatelji uspevaju da Humbabi odvoje glavu od tela. Obezglavljen, on umire. Prijatelji natiču glavu na koplje. Grmljavina, bljeskovi. Kroz igru svetla nestaje kameni vrt. Mrak.

11. slika

Unutrašnjost Ištarinog hrama

Scena se polako osvetljava. Dolaze Gilgameš i Enkidu i uz pomoć sveštenika stavljaju oružje pred žrtvenik. Oni ih presvlače i Gilgamešu stavljaju na glavu tijaru.

Sveštenici i Sveptenice
Gilgameš, veliki kralj,
kao Sunce sija mu oko,
samo jedna trećina je čovek,
a dve trećine bog...
Enkidu, panteru stepe,
brat Gilgameša, u kedrovoj šumi
pogubili su zajedno Humbabu...
Mir neka vlada Urukom!

Ištarine svešetnice (balet) najavljuju dolazak boginje Ištar. Muškarci napuštaju scenu, ostaje samo Gilgameš i sveštenice.

Sveštenice
O, Ištar, o, Ištar!
Dolazi Ištar, boginja meseca,
Ištar dolazi, boginja plodnosti,
vladarka ljubavi Ištar,
dolazi Ištar, dolazi Ištar,
Ištar, Ištar, Ištar!

Spušta se ištar ogrnuta plaštom. Plašt ostaje da lebdi, a naga Ištar dolazi pred Gilgameša. Rukom pokazuje da želi da ostane sama sa njim. Odlaze i sveštenice.

Ištar
Hajde, Gilgamešu,
budi moj čovek,
zrelost tvog tela mi pokloni,
seme mi svoje daj...
uživaj u mome telu,
žena ću ti biti ja.

Gilgameš
Ja tražim vernost,
o boginjo lepa!
Vernost ja tražim.

Ištar
Zlatna ti kola nudim
da uđeš u moj dom,
za telo, telo ti nudim
i vlast i slavu i moć!
Seme mi svoje pokloni,
nek' divna bude noć...

Gilgameš
Ja tražim vernost,
o boginjo lepa!
Vernost ja tražim.

Ištar
Smem mi svoje daj!

Gilgameš (prezrivo)
Zadrži svoje čari,
bestidno zavodljivo telo,
bestidna vatro, sa srcem od leda.
Kome si ti bila verna,
koga večito voliš?

Ištar
Seme mi pokloni svoje,
shvataš li to,
boginja te moli...

Gilgameš
Ja ljubav i vrenost tražim,
idi, boginjo, idi...

Ištar postaje zelena. Plašt se spušta do nje. Diže pogled i ruke u vis.

Ištar
Oče na Nebu,
nosioče skiptra, prstena i pala,
jahaču velikih oluja,
stvori mi čarobnog bika,
nebeski oče!
Stvori ga, oče, da ubije Gilgameša!
Neka strava i užas obuzmu Gilgameša!
Užas i strava!
/ Tvoja je reč Anu, o Anu!
| Sveštenice
| Strava i užas!
\ Strava i užas, o Anu!

Na scenu utrče Enkidu i ratnici. Ulazi i narod.

Enkidu
Prijatelju, strašan bik juri preko useva...
njegov dah ubija ljude Uruka.

Ratnici [Tenori i Basi]
Nebeski bik pustoši polja
pred zidovima grada,
strašan bik, Gilgamešu,
čuješ li, pustoši polja!

Gilagemš
Palu, palu ovamo!

Enkidu mu pruža mač i njih dvojica odlaze... iza scene pirotehnika (dimna atomska pečurka). Narod posmatra borbu. Eksplozija. Ištar je besna.

Ištar
Jao tebi, Gilgamešu,
smrt i porpast tebi,
jer si ubio nebeskog bika!
Smrt i propast tebi!
/ Smrt i propast Gilgamešu i Enkiduu,
| propast i smrt! Smrt! Propast!
| Sveštenice
| Smrt i propast tebi!
| Smrt i porpast tebi! Smrt!
\ Gilgamešu i Enkiduu smrt! Propast!

Ištar odlazi

12. slika

Gilgameš i Enkidu se vraćaju u pratnji Devojke i naroda. Donose rogove ogromnog bika.

Gilgameš
Ko je lep muđu muževima?
Ko je divan među ratnicima?

Narod ga izvodi sa scene. Ostaju Devojka i Enkidu.

Devojka
Gilgameš je lep među muževima...
Enkidu je divan među ratnicima!
Toplo ti je čelo, Enkidu...

(Enkidu se zatetura)

zato sad bajem da razbajem,
da otvorim, da rasturim,
a vodu i zemlju da ostavim,
Enkidua da izbavim.
Beži vatro ljuta, beži boljko,
pobegla u brzi Eufrat,
u pustinju daleku, u duboku noć.
Beži, beži, beži.
Stu! Stu! Stu!
Nek ostane oko čisto
kao srebro i k`o nebo vedro
sjajnog Sunca zrak,
Enkidu nek` bude opet lep i zdrav!
Jer on od mene boginju jednom stvori
te osetih sreću što sam žena ja,
što žena sad sam ja!
O, Enkidu, toplo ti je čelo još.

Enkidu se osloni na Devojku

Enkidu
Čudan je bio san
koji sam video prošle noći...
zgrabio me orao bakarnim kandžama
i poneo gore u visinu.
Zemlja je bila kao breg,
a more kao mala voda.
Opet je leteo gore u visinu...
zemlja je bila kao vrt,
a more kao rečica što ga natapa
i opet me nosio u visinu...
zemlja je bila kao kaša od brašna,
a more kao v alov za vodu...
onda me je pustio da padam,
a ja sam padao, padao...
užasnut, probudio sam se...
videvši na koplju
otsečenu glavu Humbabe
zaboravio sam na san...
sad sam ga se setio...

Enkidu se spusti na tle. Vraća se Gilgameš i narod.

Gilgameš
O, Enkidu, gde ti je snaga,
jak si ti kao lav.

Devojka miluje stopalo Enkidua.

Devojka
A lepe žene Uruka vole te!
Vi ste ubili čudesnog bika koji je dahtao...

Enkidu
Možda me pogodio
njegov otrovni dah.

(Devojka mu miluje kosu)

Časovi života u ništa prolaze,
vreme vrlinu neumitno gazi,
ljubavi moja;
sad shrvan i uništen ja sam,
ljubavi moja;
zašto u meni ti probudi žudnju?
Zašto mi oduze stepu
i pesmu ptica i leptira let,
najdraža ženo?
Zašto, o, zašto?
Zato prokleta bila, o čudesna ženo,
neka sudbina strašna te stigne,
nebilo kraja životu tvom,
ulica duga nek ti je dom,
i noge pune rana i umora.
Protuve nek pljuju ti u lice,
o prokleta.....
O zašto? Zašto?
Zašto mi ukrade nebo puno zvezda?
Zašto me s mog polja odvede u grad?
Budi prokleta...

Enkidu padne. Svi mu se približe.

Gilgameš
Ustani, ustani Enkidu.
Tako si mračan i ne čuješ me više...
Ustani, ustani!

Devojka
Ustani, Enkidu!
/ Ustani, ustani...
| Hor
| Ustani, Enkidu!
\ Ustani, ustani...

Gilgameš pokriva Enkidua, a onda iznenada pocepa košulju. Tišina.

Gilgameš (životinjski urlik)
Ah!

„ Gilgameš ”
I čin ◄	II čin	III čin ►