Gilgameš (libreto) - III čin

Izvor: Викикњиге
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Gilgameš
I čin ◄ II čin ◄ III čin
13. slika14. slika15. slika16. slika17. slika18. slika19. slika20. slika

13. slika[uredi]

Apstraktni prostor sa tri svetleće prepreke
Individue neobičnog oblika i koreografija o spajanju, prožimanju i umnožavanju. Ulazi Gilgameš, ne primećujući ništa.

Gilgameš
Uplašio sam se smrti,
o, Bogovi, gospodari života,
sačuvajte mi život.
O, Enkidu, prijatelju moj,
antilopa te mlekom podojila,
za tobom plaču vali Eufrata,
žale te žene
što gledahu kako ubismo bika,
tužni su robovi što sipahu vino,
i ja plačem tužbalicu za Enkidua,
a on ćuti i ne sluša nas, o Enkidu!
Možeš li mrtav videti svetlost sunca?
Strah mi utrobu steže,
Enkidu, ti si postao prah, zemlja,
strah me je, strah,
lećiću i ja
i neću ustati nikda i doveka...

14. slika[uredi]

Kapija Sunca
Spodobe doguraju Gilgameša do prve kapije. Škorpioni su čuvari kapije.

Čovek Škorpion (glasom kao robot)
Ovaj koji je pred nama, od mesa bogova ima telo...

Žena Škorpion (glasom kao robot)
... dve trećine njega je bog, a jedna trećina čovek.

Čovek i Žena Škorpion
Potomče bogova,
kaži nam cilj svog puta.

Gilgameš
Iza kapije koju čuvate,
stanuje praotac moj Utnapištim,
on je našao večni život!
Moram da ga pitam za to!

Čovek i Žena Škorpion
Nikada još čovek nije prošao
kroz tamni klanac
iza Sunčeve Kapije do Mora Života
nikada još čovek nije prošao
kroz tamni klanac.

Gilgameš
Ja ću proći,
ja hoću da nađem život!

(viče)

Ja hoću, hoću, moram!

Čovek i Žena Škorpion
Hrabar si, Gilgamešu, hrabar.
Idi i pronađi put.

(ponavljaju do promene scene)
Nestaje prva kapija i Škorpioni. Gilgameš prilazi drugoj prepreci. To su Vrata Bogova i presto boginje Siduri Sabitu. On pokušava da prođe nevidljivu prepreku.

Siduri Sabitu
Ja sam Siduri Sabitu,
boginja što čuva života Stablo
u vrtu bogova na obali mora...
Zašto si krenuo ovim dalekim putem?
Reke si preplivao, pustinje pregazio,
neotvoriva Vrata Sunca otvorio.
Hoću da znam, zašto si došao,
potomče bogova, koji ti tražiš cilj?

Gilgameš
Život, večni život tražim!

(sa zebnjom)

Smrti se plašim i nemam mira...
prijatelj moj, Enkidu, je postao zemlja...
Gospodarice, on neće nikada ustati...
toga se plašim, smrt me svuda vreba...
pokaži mi put gde Utnapištim živi
za večni život hoću da ga pitam.
Siduri moćna, pokaži mi put.

Siduri Sabitu
Bogovi, kada su stvarali ljude,
oni su smrt namenili čoveku...
život su bogovi zase zadržali.
Zato jedi i pij, Gilgamešu,
i dan i noć budi veseo.
Odeća nek' ti je svetla, kosa čista,
okupaj telo u svežoj vodi.
Gledaj decu kako ti ruku drže,
zagrljajem svojim obraduj ženu.
Samo je u tome život čoveka...

Gilgameš
Hoću sve to i da traje večno.

Siduri Sabitu
Život koji tražiš, nećeš naći!

Krene brzo nazad, Gilgameš je zaustavi

Gilgameš
Uputi me, boginjo!

Siduri Sabitu
Kada su bogovi stvarali ljude,
smrt su odredili za njih...

Gilgameš
Pokaži mi put, Siduri,
ako treba opet pustinjom, ići ću!
Ako put vodi preko mora, preplivaću ga...

Siduri Sabitu
Duboke su vode smrti...

Gilgameš
Dosta, Sabitu, dosta...
pokaži mi put!

Siduri Sabitu
Pogledaj tamo...
Čamac i lađar Utnapištima dalekog.
Ali put je dug...
put je dug...

Siduri odlazi. Gilgameš kreće ka lađi

Hor spodoba (iza scene)
Put je dug...

15. slika[uredi]

Utnapištimova lađa i talasi
U lađi su Gilgameš i lađar Ur-Šanabi. Putovanje morem.

16. slika[uredi]

Utnapištimova kapija
Utnapištim i žena mu za stolom, oko njih spodobe

Hor spodoba (sorpani i alti)
Dolazi brod... dolazi brod.

Utnapištim
Ja gledam i ne znam ko dolazi...
stranac na našem brodu?

Utnapištimova žena
O, bogovi, dolazi stranac!

Dolaze Ur-Šanabi i Gilgameš. Lađar pada pred noge Utnapištima.

Ur-Šanabi
Oprosti što ga dovedoh,
naterao me silom,
izbora nisam imao, oprosti!

Gilgameš
Kralj sam Uruka sjajnog,
što sija nad grdovima sveta,
Utnapištima tražim, praoca ljudi.

Utnapištim
Utnapištim sam ja!

Gilgameš
Lutao sam dugo da te nađem,
tebe o kom predanja govore...
sada sam tu.
Hoću da nađem večni život.
Enkidu je postao blato zemlje...
prah je postao...
hoću da u ništim duhove smrti!
Utnapištime, pokaži mi život,
ti si ga stekao.

Utnapištim
Meso bogova i ljudi je u tvom telu.
Mati ti je rodila kao čoveka...
čoveku nije određen večni život.

Gilgameš
Kaži mi, Utnapištime,
kako si dospeo na sabor bogova,
kako si našao večni život.

Utnapištim
Ja ću ti otkriti tajnu bogova...
Na Eufratu je postojao
stari grad Šurupak
i ti ga znaš.
Tad bogovi odlučiše da ga unište,
potop da puste, da ga potope...

Utnapištimova žena
Na reci, u kući od trske,
živeli smo: muž, deca i ja.

Utnapištim
Ea, bog mudrosti,
nije se složio da nestane ljudi...
dao je da vidim slike u snu...
shvatio sam i sagradio lađi:
srazmerna je bila dužina širini,
spustio sam je u slatkovodno more,
doneo u lađu seme svake vrste
i životinje male i velike
kad vladari tame pustiše kišu...
Besneli su svi zli dusi.
Svetlost se pretvorila u tamu
i sami se bogovi uplašiše potopa.

Utnapištimova žena
Sedmog dana popusti potop...
bila je tišina kao posle boja...

Utnapištim
Pustih goluba,
on ode i brzo se vrati...
Sledeći dan pustih lastavicu...
i ona, jadnica, brzo se vrati...
Trećeg dana gavrana pustih,
on nađe hrane i ne vrati se.
Tada sam sve pustio napolje
i prineo žrtvu bogovima... Ea, bog, reče tad:
Utnapištim je bio smrtan čovek,
sad neka bude sa svojom ženom jednak nama...
Zašto bi se tebi bogovi smilovali
da večni život nađeš?

Gilgameš
Stvoren sam da se borim.

Utnapištim
Gilgamešu,
dugo si hodao i podneo mnoge muke,
hoću da ti odam tajnu o čudotvornoj travi.
Duboko u moru raste,
cvet sličan je trnu.
Kad jedeš od njega
naći ćeš mladost večitu.
Lađar će te odvesti
do mesta gde je najdublje slatkovodno more...

Gilgameš pozdravlja Utnapištima i ženu mu. Utnapištimova kapija nestaje.

17. slika[uredi]

Lađa i more
Gilgameš i lađar su u brodu. Gilgameš skače u more. Vraća se u lađu noseći cvet.

Gilgameš
Ja imam cvet što obećava život
i mladost u punoj snazi.
Hej, svete, ja imam cvet!
Nosim ga u Uruk,
daću junacima da jedu od njega.
Vratiće svima snagu i mladost.
Vozi, Ur-Šanabi, idi...

Gilgameš izlazi iz lađe, a lađar i lađa nestaju. On je na izvoru u polju. Ostavlja cvet na steni kraj izvora i kupa se. Bljeska. Zmija (igračica) uzima cvet i odnosi ga sa scene. Gilgameš je opazi kako odlazi.

Gilgameš
Za koga su se trudile ruke moje?
Ur-Šanabi, za koga ističe krv moga srca...
za crva koji po zemlji gamiže!
Enkidu, prijatelju moj, Enkidu!
O, Enkidu!

Svetlost se gasi

18. slika[uredi]

Prestona dvorana
Gilgameš se vratio kući. Sedi na prestolu. Dvorjani, alhemičari, sveštenici i sveštenice u grupama miruju.

Devojka
Opet je među nama naš Gilgameš,
kralj zemalja, kralj kraljeva,
naš Gilgameš.
Hšajathija vazarka.

Hor
Živeo Gilgameš,
kralj zemalja, kralj kraljeva.

Gilgameš
Sveštenici, čarobnjaci, mudraci...

(pozvani padaju pred njegove noge)

Dozovite mi Enkiduov duh!

Ulaze dva sveštenika

I Sveštenik
Mrtvima nije potrebno svetlo...

Hor (alti i basi) (šapatom)
Mrtvima nije potrebno svetlo...

I Sveštenik
...prah zemlje im je hrana...

Gilgameš
Dosta!
Govorite kako da ugledam Enkiduovu senku.

I sveštenik
Ako hoćeš da stigneš
do prebivališta velikog boga mrtvih,
moraš doći u prljavoj odeći.

Gilgameš
Dalje!

I Sveštenik
Ne smeš se namazati skupocenim uljem.

Gilgameš
Dalje, dalje, šta još?

II Sveštenik
Ne smeš u ruci držati žezlo.

Gilgameš
Šta još?

I Sveštenik
Ne smeš poljubiti ženu koju voliš.

Gilgameš
Dosta, prestanite,
sve to i mnogo toga još mogu da učinim,
ali ti nije način da odem
do mračnog Irkalinog stana.

Devojka
Lagano, ali sigurno,
koračamo prema prebivalištu
iz kog ne izlaze, ne izlaze
više oni koji tamo odu...

Gilgameš
Ali ja želim živ da saznam
sudbinu mrtvih...

II Sveštenik
Put vodi kroz sedam kapija...
Na prvoj kapiji
moraš skinuti ogrtač i tako redom...
/ Ni tada nećeš videti mrtvog...
| jer niko te tamo nije zvao.
| I Sveštenik
| Ni tada nećeš videti mrtvog...
\ jer niko te tamo nije zvao.

Gilgameš
Odlazite, hoću da ostanem sam!

19. slika[uredi]

Svi napuštaju dvoranu osim stražara. Gilgameš pristupa žrtveniku i pruža ruke u plamen.

Gilgameš
Ea, o mudri bože dubina...
Uzmi na žrtvu ruku Giglameša,
koji je dve trećine bog,
a jedna trećina čovek
i pošalji mi ovamo Enkiduovu sen.

Svetlo zatreperi... Stražari popadaju na tle.

Ea (van scene, preko zvučnika)
Gilgamešu, pripremi se.
Želja će ti biti ispunjena.

Nastaje dimna zavesa i na njoj projekcija siluete Enkidua

Gilgameš
Govori, prijatelju moj...

(Enkiduova sen šapuće nerazgovetno)

Govori, prijatelju moj, panteru stepe,
kaži mi istinu o zemlji koju si video.

Enkiduova sen (glasnim šapatom)
Ja ti to ne mogu reći, prijatelju,
ja ti to ne mogu reći.

Gilgameš
Govori, govori, govori!

Enkiduova sen
Ako bih ti otkrio istinu
o zemlji koju sam video
ti bi seo i zaplakao.

Gilgameš
Pa, hoću da sednem
i plačem dovek...
govori.

Enkiduova sen
Pogledaj Enkidua!
Tvoj prijatelj,
kojeg je tovja ruka darivala,
postao je blato, zemlja,
pun je prašine.
Potonuo je u prah,
prah je postao...

Nestane Enkiduova sen.

20. slika[uredi]

Prestona dvorana je opet osvetljena
Gilgameš stoji nepomičan.

Gilgameš
Prah!... Prah?...
Moji su sada odbrojani dani,
i ja sam samo vetar...

(uzbuđeno)

O, ne!
Ja još sam živ!
Pisaru, brzo!

(Utrči pisar i nekoliko dostojanstvenika)

Uzmi svetu trsku
u glinu upiši što Gilgameš zbori!

(mirno, dostojanstveno)

Sve sam video ja, gospodar Zemlje.
Svih ljudi patnju
i delo sve sam razumeo.
Moje oružje u borbi nije imalo ravnog...
izneo sam pred ljude
tajne i skrivene stvari.
Utnapištimovu priču doneo sam im ja.
Kroz beskraj i vreme nosio sam telo
i boginji jednoj rekao: Ne!
Sunce se rađa u grudima mojim,
dižem se opet i uspravno stojim
kroz eone zemnom tragu mom
nikad se neće ugasiti sjaj.
Neka znaju oni što rodiće se tek:
borbom za sve ljude nadživi čovek svoj vek,
nadživi... čovek...

(šapuće)
Gilgameš umire. Dolaze dvorjani i robovi sa bakljama. Narod.

Hor
A! A! A!

Devojka
A!
Kralj Gilgameš,
čovek bola i radosti,
sve je video on, gospodar Zemlje,
sve je upoznao on, kralj kraljeva,
sve je razumeo on, Gilgameš.
Vazarka hšajathija dahjunam!
/ A! A! A!
| Rišat
| A! A! A!
| Hor
\ A! A! A!

Gilgameš
I čin ◄ II čin ◄ III čin