Предикатска логика
Предикатска логика је формални систем у логици који проширује пропозициону логику увођењем предиката, квантификатора и варијабли. Предикати омогућавају изражавање својстава и односа између објеката, док квантификатори омогућавају исказивање тврдњи о свим или неким објектима у датом домену. Предикатска логика се користи у многим областима, укључујући математику, рачунарство и вештачку интелигенцију.
Историја
[уреди]Развој предикатске логике започет је у 19. веку радовима логичара попут Готлоба Фрегеа и Чарлса Сандерса Пирса. Каснији доприноси Бертранда Расела и Алфреда Норта Вајтхида у делу Принципиа Матхематица поставили су темеље савременој формалној логици.[1][2]
Елементи
[уреди]Предикатска логика користи следеће основне елементе:
Предикати – функције које дефинишу својства или односе међу објектима (нпр. је већи од, је црвено). Варијабле – симболи који представљају објекте у домену (нпр. x, y). Квантификаторе – универзални (∀) и егзистенцијални (∃) квантификатори за исказивање општих или егзистенцијалних тврдњи. Логичке везе – укључујући коњункцију (∧), дисјункцију (∨), негацију (¬) и импликацију (→).
Пример
[уреди]Следећи израз у предикатској логици:
- ∀x (Човек(x) → Смртан(x))
се може интерпретирати као: "За све x, ако је x човек, онда је x смртан."
Примена
[уреди]Предикатска логика је кључна у многим дисциплинама:
Математика – формализација теорема и доказа. Рачунарство – језици формалних спецификација, рачунарска верификација и вештачка интелигенција. Филозофија – анализа језика и структура аргументације.
Референце
[уреди]Boolos, George; Burgess, John; Jeffrey, Richard (2007). Computability and Logic. Cambridge University Press. Enderton, Herbert (2001). A Mathematical Introduction to Logic. Academic Press. Шаблон:Cite journal Hedman, Shawn (2004). A First Course in Logic: An Introduction to Model Theory, Proof Theory, Computability, and Complexity. Oxford University Press.
- ↑ Frege, Gottlob (1879). Begriffsschrift. Neumann.
- ↑ Russell, Bertrand; Whitehead, Alfred North (1910). Principia Mathematica. Cambridge University Press.