Кларинет/Корепетиција - проба уз пратњу клавира

Пробе уз пратњу клавира представљају важан фактор у развоју младог кларинетисте. Свака композиција добија смисао и постаје целина тек на пробама уз пратњу клавира (ово се, нормално, не односи на комаде без пратње).

Пробе уз пратњу клавира треба обављати у две етапе:

I Етапа: уклапање клавирске и кларинетске деонице

— У овој етапи се трудимо да комад свирамо што прецизније ритмички, без динамичких промена. Комад се проба као етида уз пратњу клавира. На пробама уклапања треба добро схватити места наступа кларинета и његових пауза. Тежа места треба издвојити и лагано их више пута вежбати уз пратњу клавира. Комаде бржег темпа прво треба увежбати у умереном темпу.

У овој фази не треба свирати напамет.

II Етапа: свирање комада у целини

— Ова фаза долази после 3–4 пробе уклапања. Комад се свира напамет, примењују се тражена темпа, динамика, агогика и уноси се лични доживљај и схватање дела.

Веома је добро да пре етапе уклапања наставник са учеником анализира клавирску партитуру дела. На овај начин пробе су ефикасне и без непотребног трошења времена.

На пробама се, осим увежбавања комада, проверава свирање комада напамет. На њима се најбоље уочава који део још није меморијски савладан, тј. који део треба боље научити.

Пробу уз пратњу клавира треба искористити да се уверите да ли је издвојена трска заиста најбоља за наступ.

На пробу ученик треба да дође, као и на час кларинета, усвиран, бар 5 минута раније, како би се топлота кларинета изједначила са собном (због штимовања инструмента). Ово је потребно и зато да би се прсти и усне загрејали.

Обично ученик почетник на проби уз пратњу клавира јаче дува него на часу да би надгласао клавир. Ово, нормално, доводи до усиљености у звучању кларинета и киксева. Честе су и измене концепције дела.

Опште правило би гласило: без напомене наставника ништа сами не мењајте!

Референце

Литература

Антон Еберст: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
Лазић, Радивој: Учим кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.

Види још