Увод у ботанику/Глава 2

Извор: Викикњиге
п  р  и
Увод у ботанику
Биљка
Глава 1| Глава 2| Глава 3| Глава 4| Глава 5| Глава 6|Глава 7
Грађа биљне ћелије
Грађа биљне ћелије

Биљна ћелија[уреди]

Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. Скуп ћелија сличног или истог изгледа, ембрионалног порекла и функције назива се ткиво. Биљна ћелија је посебан тип еукариотских ћелија, присутан код биљака (s.l.), који се карактерише одсуством центрозома и присуством:

  • ћелијског зида са спољашње стране ћелијске мембране, који представља својеврсну околоћелијску средину биљној ћелији, а даје јој чврстину и облик;
  • великом центрaлном вакуолом, пуном воде и колоида која омогућава одржавање тургоровог притиска и служи као јединствена органела за магацинирање и одигравање метаболичких процеса;
  • плазмодезми, пора у ћелијском зиду кроз које су цитоплазме суседних ћелија у континууму;
  • пластида;
  • глиоксизома код ћелија неких семена.

Морфолошки и функционални типови биљних ћелија[уреди]

Најједноставнији облик биљне ћелије представљен је паренхимским ћелијама, у којима се одвијају најелементарније метаболичке и репродуктивне функције биљака. Паренхимске ћелије су изодијаметричне, често без секундарног ћелијског зида. Постоји неколико типова паренхимских ћелија, зависно од функције коју врше у биљци:

  • ћелије хлоренхима (фотосинтетички паренхим) - ћелије са многобројним хлоропластима, најчешће у листовима и површинским ткивима стабла;
  • паренхимске ћелије за магацинирање воде - садрже велике вакуоле са доста воде;
  • паренхимске ћелије за магацинирање резервних материја - садрже бројне пластиде и ћелијске инклузије и депозиције;
  • паренхимске ћелије сржних, дрвених и кориних зракова - уметнуте између проводних ћелија, служе за магацинирање, али и провођење воде и материја у радијалном правцу.

Прозенхимске ћелије су издужене и најчешће призматичне ћелије, диференцијаније су у односу на паренхимске, а обухватају многобројне типове ћелија:

  • епителне ћелије - пљоснате, плочасте ћелије које покривају површину биљке и луче заштитну кутикулу;
  • коленхимске ћелије - механичке ћелије са различито задебљалим зидовима;
  • склеренхимске ћелије - механичке ћелије, у зрелом функционалном стању мртве;
  • трахеиде - проводне ћелије ксилема, поседују задебљале ћелијске зидове, филогенетски старији облик ових ћелија су хидроиде маховина;
  • ситасте ћелије - проводне ћелије флоема са многобројним перфорацијама на попречним зидовима које омогућују функционисање;
  • ћелије пратилице - помоћне ћелије флоема, омогућују функционисање несамосталних зрелих ситастих ћелија;
  • ћелије плуте - ћелије секундарне коре које имају суберинизоване ћелијске зидове.
репродуктивне ћелије код Chara sp.

Меристемске ћелије су посебан тип ћелија, граде примарна (ембрионална и меристемска) ткива, тотипотентне су и од њих настају све остале ћелије.

Репродуктивне ћелије - гамети - сперматозоиди и јајне ћелије, настају редукционим деобама и имају улогу у полном размножавању биљака.