Системско програмирање

Системско програмирање је активност програмирања^[1] Рачунарског системског софтвера. Главна разлика између системског и апликативног програмирања је у томе што апликативно програмирање производи софтвер који директно пружа услуге кориснику (нпр. за обраду текста), док је циљ системског програмирања израда софтвера и платформи које пружају услуге другом софтверу, често под ограничењима перформанси (нпр. оперативни системи, научни прорачуни, енџини за игре, индустријска аутоматизација и софтвер као услуга).^[1]

Системско програмирање захтева висок ниво свести о хардверу, јер му је циљ ефикасна употреба ресурса.

Преглед

Карактеристике системског програмирања укључују:

Програмер може претпоставити специфичне карактеристике хардвера и друга својства система на којима програм ради, и често ће искористити та својства, на пример коришћењем алгоритма за који се зна да је ефикасан када се користи са одређеним хардвером..
Обично се користи програмски језик ниског нивоа, што омогућава:
- Ефикасан рад у окружењима са ограниченим ресурсима.
- Мале режијске трошкове при извршавању програма, са минималном или никаквом рун-тиме библиотеком.
- Директну контролу над меморијом и током извршавања.
- Програмер може писати делове програма директно у асемблерском језику
Програми често не могу да се извршавају у дебуггеру. Симулације се понекад користе за решавање овог проблема.

Већина софтвера написаног савременим језицима може се извршавати у дебуггеру, али то често није прихватљиво у продукцији или уграђеним системима.

У системском програмирању, аутоматско управљање меморијом није уобичајено и дебуггинг може бити сложен.

Историја

Првобитно су системски програмери писали искључиво у ассемблер језицима. Током касних 1960-их истраживана је подршка за језике вишег нивоа, што је довело до језика као што су ПЛ/С, БЛИСС, БЦПЛ и проширеног АЛГОЛ-а, коришћеног за Бурроугхс велике системе. Фортх је такође нашао примену као системски језик.

У 1970-им, ширење C језика уз подршку Униx система омогућило је његову широку употребу. Каснији језик, Ембеддед C++, коришћен је у мацОС драјверима I/О Кита.^[2]

Инжењери из Гоогле-а су 2007. развили Го како би побољшали продуктивност програмера за рад у великим дистрибуираним системима, са карактеристикама као што су конкурентност и управљање меморијом.^[3]

Руст, представљен 2015. године, језик је усмерен на сигурност меморије и често се користи у системском програмирању, пружајући перформансе упоредиве са C и C++ језицима.

Алтернативно значење

Из историјских разлога, у неким организацијама се израз системски програмер користи за радна места која би прецизније могла бити описана као системски администратор. Овај термин се често користи у компанијама са маинфраме рачунарима, где администрација укључује писање прилагођеног ассемблер кода за интеграцију са оперативним системима као што су ОС/МВС, ДОС/ВСЕ или ВМ/ЦМС. Иако се ова пракса смањује, термин системски програмер и даље означава администраторе у ИБМ маинфраме окружењу.

Види још

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 „Panel: Systems Programming in 2014 and Beyond“. Microsoft.
↑ Apple Inc (14 August 2009). „I/O Kit Device Driver Design Guidelines“. Apple Inc.
↑ „Go at Google: Language Design in the Service of Software Engineering - The Go Programming Language“ (на en).

Додатна литература

Сyстемс Программинг аутора Јохн Ј. Донован

[:0-1] 1,0 ^1,1 „Panel: Systems Programming in 2014 and Beyond“. Microsoft.

[2] Apple Inc (14 August 2009). „I/O Kit Device Driver Design Guidelines“. Apple Inc.

[3] „Go at Google: Language Design in the Service of Software Engineering - The Go Programming Language“ (на en).

[1]

[2]

[3]