Пређи на садржај

Корисник:Алекса12321

Извор: Викикњиге

Спољашања меморија

[уреди]

Спољашња меморија је меморија која садржи програме и податке који се не користе активно у одређењом тренутку. Њен садржај је сталан, за разлику од унутрашње меморије, јер престанком електричног напајања садржај се не губи. Спољашња меморија има знатно већи капацитет од унутрашње меморије, али је доста спорија. Спољашњу меморију чине различите врсте меморијских медијума на којима се смештају подаци и уређаји који уписују податке на медијум или читају податке и комуницирају са процесором.

Магнетни дискови

[уреди]

Магнетни дискови су често коришћени за секундарну меморију, састоје се од кружних плоча прекривених магнетним материјалом. Подаци се записују помоћу магнетних глава које се померају преко површине диска, уписујући и читајући податке са стаза и сектора. Диск се ротира док глава позиционира податке, а брзина ротације диска утиче на перформансе, смањујући ротационо кашњење и убрзавајући приступ подацима. Један од најважнијих параметара перформанси је време приступа, које укључује време тражења и ротационо кашњење. Виши број окретаја диска може смањити ротационо кашњење и побољшати брзину. Магнетни дискови су веома поуздани за дуготрајно складиштење података, али се спорије учитавају у поређењу са модерним SSD уређајима. Поред тога, како су механички уређаји, осетљиви су на физичке ударце и вибрације. Предности магнетних дискова:

  1. Већи капацитет по нижој цени: Магнетни дискови нуде већи меморијски капацитет за нижу цену у поређењу са SSD-овима, што их чини повољнијим за кориснике који траже велики простор.
  2. Способност за велике количине података: Магнетни дискови су идеални за складиштење великих количина података, као што су видео фајлови, базе података и други обимни садржаји.
  3. Широка доступност: Магнетни дискови су још увек много раширенији на тржишту, што их чини лако доступним и за мање популарне уређаје.
  4. Већа флексибилност за дугорочно складиштење: Магнетни дискови се често користе за архивирање података, јер могу похранити велике количине података по нижим трошковима.

SSD (Solid State Drive )

[уреди]

SSD уређаји користе NAND флеш меморију за брзо чување података. SSD-ови се не ослањају на механичке компоненте, што их чини бржим и отпорнијим од магнетних дискова. Подаци на SSD-у се уписују и читају помоћу полупроводничких чипова, без икаквих покретних делова. То омогућава готово тренутно време приступа и већу отпорност на ударце и вибрације. NAND флеш технологија је темељ SSD-ова, а постоји неколико врста NAND меморије. Врсте NAND флеш меморије: Постоји неколико типова NAND флеш меморије који се користе у SSD уређајима:

  1. SLC (Single-Level Cell): Складишти 1 бит по ћелији. Најбржа и најпоузданија врста меморије, али са највишом ценом.
  2. MLC (Multi-Level Cell): Складишти 2 бита по ћелији. Балансира између перформанси, капацитета и цене.
  3. TLC (Triple-Level Cell): Складишти 3 бита по ћелији. Нуди већи капацитет, али има краћи животни век и ниже перформансе.
  4. QLC (Quad-Level Cell): Складишти 4 бита по ћелији. Најјефтинији тип меморије, али са најмањом издржљивошћу.

SSD уређаји такође користе методе попут Garbage Collection (сакупљање отпада) и Wear Leveling (изједначавање хабања) за оптимизацију трајања и перфоманси. SSD-ови су нарочито корисни за уређаје који захтевају брзи приступ подацима и рад у реалном времену. Предности SSD уређаја:

  1. Брзина читања и писања: SSD-ovi су знатно бржи од магнетних дискова, са много краћим временом приступа подацима, што омогућава брже покретање оперативног система и апликација.
  2. Већа отпорност на ударце и вибрације: С обзиром на то да SSD-ovi немају покретне делове, мање су подложни физичким оштећењима.
  3. Мања потрошња енергије: SSD-ovi троше мање енергије него магнетни дискови, што продужава животни век батерија у преносним уређајима као што су лаптопови.
  4. Мање бучни: SSD уређаји су готово тихи јер немају механичких делова, док магнетни дискови могу производити буку због ротације диска.

Оптички дискови

[уреди]

Оптички дискови (CD, DVD, Blu-ray) користе ласер за читање и упис података. Подаци су записани у облику удубљења која се детектују ласерским снопом. Ови дискови обично нису погодни за велике количине података због ограниченог капацитета у поређењу са другим медијима. Ипак, и даље се користе за дистрибуцију садржаја, попут музике и филмова, те за архивирање података. Оптички дискови имају релативно ниску брзину читања и писања, али су дуготрајни и јефтини за производњу.

Флеш меморија

[уреди]

Флеш меморија је тип меморије која користи полупроводничке компоненте за складиштење података. Овај тип меморије нема покретних делова, што омогућава већу брзину и отпорност на физичка оштећења. Најпознатији облици флеш меморије укључују USB меморијске стикове и SSD уређаје. Флеш меморија је веома брза у поређењу са магнетним дисковима, а њена преносивост и компактност чине је погодном за многе уређаје. Флеш меморија се базира на NAND технологији, а подаци се чувају променом електричног набоја у ћелијама. Исту NAND технологију користе и SSD уређаји.

Поређење технологија спољашњих меморија

[уреди]

Магнетни дискови су и даље популарни због великог капацитета и ниске цене по гигабајту, али су спорији и мање отпорни на оштећења од SSD-a и флеш меморије. SSD-ови, иако су скупљи, нуде много брже перформансе, краће време приступа и већу отпорност на физичка оштећења. Флеш меморија се користи у преносивим уређајима због своје компактности и брзине. Оптички дискови су све мање у употреби, али су и даље важни за дистрибуцију мултимедијалног садржаја и дугорочно архивирање података.