Викишколарац:Европа/Србија

Извор: Викикњиге
Застава Србије

Република Србија је парламентарна република у југоисточној Европи. Србија се граничи са Мађарском, Румунијом, Хрватском, Црном Гором, Северном Македонијом, Албанијом и Босном и Херцеговином. Србија има око 8.8 милиона становника. Главни град је Београд који је један од најстаријих и највећих градова у југоисточној Европи. Званични језик је Српски а званична валута је српски динар.

Географија[уреди]

Србија се налази у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Панонска низија покрива северну трећину Србије. Централна Србија је углавном брдског рељефа а јужна Србија планинског рељефа. Србија обухвата 88.361 km². Највећи део територије Србије заузимају планине, а највиши врх је Ђеравица са висином од 2.656 m.

Мапа Србије


Историја[уреди]

Срби су дошли на Балкан у великој сеоби народа током шестог и седмог века. Први пут их спомиње византијски цар Константин у 10.веку. Тада су насељавали територију садашње западне Србије, источне и централне Босне, Херцеговину, а на југу простор до реке Лима и планинског ланца Проклетије. На том простору живе и данас. У деветом веку примају хришћанство.

Доласком Немањића, у 12.веку, Србија је доживела велики економски, политички и војни развој. Развила је свој правни систем, изборила је аутокефалност цркве и постала царство у 14. веку. Крајем 14. века српско царство почиње да се распада и после једне од највећих битака у историји Србије, Бој на Косову 1389 године, у којој су кнез Лазар и велики део његове војске погинули, Србија је постала турски вазал.

Све до краја 17. века целокупна територија Србије била је под влашћу Османског царства. Предвођени Карађорђем 1804 године подигли су Први српски устанак против Турака, а 1815 године избио је Други српски устанак након кога Србија на челу са Милошем Обреновићем постаје аутономна кнежевина. Србију у потпуности ослобађа од турског војног присуства кнез Михајло Обреновић 1867 године. Међународно призната независна држава Србија постаје 1878 године одлукама Берлинског конгреса.

Након Балканских ратова (1912-1913) Србија је знатно ојачала. После Првог светског рата улази у састав нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Током другог светског рата власт у држави преузимају комунисти на челу са Јосипом Броз Титом. Држава мења назив у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. 90-их година прошлог века долази до новог рата и распада Југославије. После бомбардовања Србије 1999 године јужна српска покрајна Косово и Метохија пада под међународни управу.

Бомбардована зграда

Становништво[уреди]

У Србији живи око 8,8 милиона становника од тога су 6 милиона Срби и по последњем попису 1,7 милиона Албанци. Од осталих нација највише има Мађара (255 хиљада) Роми ( 147 хиљада ) и Бошњаци ( 145 хиљада ). Остале нације су заступљене у знатно мањем броју. Проценат писменог становништва је 97,8%. Просечна дужина живота становника Србије је 75,3 године.

Просечна старост становништва у Србији је 43,16 година, а просечан животни век је 73 године код мушкараца и 78 година код жена.

Знаменитости

Србија има велики број историјских, културних, географских и осталих знаменитости. Србија има пет националних паркова:Фрушка гора, Ђердап, Копаоник, Тара и Шар планина. Од историјских знаменитости  можемо издвојити манастире, тврђаве ( Смедеревска, Калемегдан, Петроварадинска, Голубачка...),

Храм Светог Саве је српски православни храм и највећа је православна црква на свету. Налази се на Врачару, у Београду, на месту за које се сматра да су ту спаљене мошти Светог Саве.

Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих археолошких налазишта. Налази се на десној обали Дунава у Ђердапској клисури. Ту су откривени докази о постојању насеља у периоду од око 9500 до 7200 године пре нове ере.

Ерозија је одговорна за једну од највеличанственијих стенских формација у Србији, Ђавоља варош је добила име по чудним облицима стена. Локална легенда каже да су стене чланови сватова које је ђаво окаменио. Изузетно кисела вода, позната као Ђавоља вода, која је такође допринела овом геолошком феномену.

Једно од главних знаменитости Србије јесте и планина и парк природе Златибор. Данас је углавном познат као туристичко место, али Златибор има и доста културно-историјских споменика. Најзначајнији су манастири, цркве, цркве брвнаре (има их 4), споменици, етно села...