Викишколарац:Европа/Малта

Извор: Викикњиге

Малта је мала и густо насељена острвска држава у јужној Европи. То је најмања земља Европске уније по величини и броју становника. Налази се у Средоземном мору између Сицилије, Италије и Туниса. Главни град Малте је Валета. Малта је чланица Европске уније од 2004. године и користи евро као валуту.

Историја[уреди]

Острво Малта је насељено више од 7000 година, још од одвајања од Сицилије око 5200. године п.н.е. Првобитни становници били су фармери и ловци који су дошли са Сицилије. Први досељеници су изградили древне храмове чији се остаци и данас могу видети  на острвима. Током векова Малту су окупирали Грци, Римљани, Арапи, Сицилијанци, Нормани, француска, британска и друге империје и цивилизације. Део Британске империје је постала 1814. године, након завршетка Наполеонових ратова. Крст на застави Малте потиче од Џорџовог крста који је Велика Британја поклонила Малти за храброст током Другог светског рата. Самоуправу је стекла тек након завршетка Другог светског рата 1945. године, а независна краљевина постала је 1964. године. Од 1974. године Малта је република. Тренутно је чланица Комонвелт нација, као и Европске уније којој је приступила 2004. године.

Географија[уреди]

Малта је архипелаг у средишњем делу Средоземног мора око 93 км јужно од Сицилије, 250 км североисточно од Туниса и 300 км северно од Либије. Три највећа острва су: Малта, Гоцо и Комино и то су једина острва на којима људи живе. Укупна површина архипелага је 316 км2. Клима је медитеранска, са благим, кишовитим зимама и топлим, сувим летима. Постоје само два годишња доба, што острва чини атрактивним за туристе. Међутим, током пролећа често дувају јаки ветрови који доприносе осећају хладноће. Малта се налази на гребену између острва Сицилије и Африке. Острва су углавном мале надморске висине, са највишом тачком од само 253  надморске висине. На острвима нема сталних река, ни већих извора, тако да се питка вода углавном добија десалинизацијом морске воде, односно претварањем морске воде у воду за пиће.

Становништво[уреди]

Малтежани чине највећи удео становника Малте. Највећа мањина су Британци и то углавном пензионери који су се у каснијој животној доби преселили на Малту. Службени језици Малте су: малтешки и енглески језик, а државно уређење: парламентарна република. Све до тридесетих година прошлог века службени језик је био италијански, а и данас је широко распростањен као други или трећи језик. Малтешки језик је настао од сицилијанског арапског и има велики број речи из сицилијанског, италијанског, француског и у новије време енглеског језика. Према попису становништва и 2005. године, број становника државе био је око 405000 становника. Густина насељености становништва на Малти је 1.282 ст/км2, што је највећи број становника по квадратном километру у Европској унији и једна од највећин густина становништва на свету. Главни град је Валета (око 6000 становника). Држава пружа бесплатно образовање у периоду од пете до шеснаесте године. Основно образовање је обавезно од 1946. године, а средње је постало обавезно 1971. године. Малта је веома религиозна земља и преко 98% становништва су католички хришћани. На Малти постоји чак 360 цркава, што је једна на сваких 1000 људи. У последње време због имиграције из околних афричких земаља повећава се број муслиманског становништва.

Знаменитости[уреди]

Више од 1.2 милиона људи сваке године посети Малту, што је више него двоструко од укупне популације острва. Малта има заиста бурну и богату историју и препуна је културног блага и туристичких атракција. Главни град Валета је вековима постајала оно што је данас. Популарна је по својим древним црквама и необичним зградама. Пошто на Малти живи много странаца, мешавина различитих култура је дала граду јединствен шарм. Малта је и острво дивних плажа са великим бројем модерних хотелских комплекса дуж обала сва три главна острва. Последњих година верски и медицински туризам постају све популарнији, посебно зато што грађанима Европске уније више нису потребне визе за посету, живот или рад на Малти. Малта је веома популарна међу туристима и због језика који се користе (енглески, италијански и малтешки), што омогућава многим туристима да се осећају пријатније јер могу лакше да комуницирају. Град Валета, Хипогеум Хал Сафлиени-праисторијски подземни храм из 3000. године п.н.е. и мегалитски храмови на Малти су део УНЕСКО-ве Светске баштине. Мегалитски храмови на Малти су најстарије самостојеће грађевине на свету, потичу из периода од око 5000 година п.н.е. и могу се наћи на 6 различитих локација на мапи.