Poslovi i dani
Poslovi i dani (starogrčki: Ἔργα καὶ ἡμέραι) je prvi ep prvog istorijski potvrđenog evropskog književnog autora Hesioda. Ovaj ep imao je sudbinski uticaj na praktičnu misao drevnih Helena, sličan onom koji je imao Zakonik dvanaest ploča na misao drevnih Rimljana. Osnovna sadržina dela su pitanja pravde i pravičnosti, stida i časti, reda, rada i mere, kao i lična sreća i blagostanje, što treba da budu temeljna načela na kojima se zasniva svaki zdrav društveni poredak.
Uvod u Poslove i dane[uredi]
U svom spevu Poslovi i dani, Hesiod navodi da je njegov otac napustio Kimu u Maloj Aziji i preselio se u malo negostoljubivo beotsko selo Askra u podnožju gore Helikon. Hesiod je, posle očeve smrti, vodio sudsku parnicu oko nasledstva sa svojim bratom Persom, ali je njegov brat potkupio sudije i dobio veći deo. Pošto je potrošio sav imetak, Pers je ponovo tražio deo nasledstva. Ovaj spor sa bratom možda nije postojao u stvarnosti, već postavljen samo kao motiv za iznošenje sopstvenih pogleda na ljudski život, pravdu i pravičnost, red i rad. Poslovi i dani je poema o radu i Hesiod je napisao kao opomenu bratu pijanici Persu sa savetima kako da počne da živi na častan način. Kao moto ovog Hesiodovog dela, u vidu saveta bratu, mogu se svesti u samo dve rečenice: "Bede se čovek može osloboditi moralnom energijom i radom" i "Radi i budi pravedan". Od autobiografskih podataka o Hesiodu može se saznati i to da je u Halkidi na Eubeji, na takmičenju pesnika, povodom Amfidamantove sahrane osvojio tronog koji je posvetio helikonskim Muzama. Ne zna se šta se tačno dalje dešavalo sa Hesiodom, a ni gde je živeo, ali, najverovatnije se bavio poljoprivredom i svoje iskustvo utkao u poemu. Vizantinac Ceces je zabeležio legendu o Hesiodovoj smrti, prema kojoj je Hesiod, posle pesničke pobede nad Homerom došao u Delfe da ostavi zavetni poklon Apolonu, zaštitniku muza, odnosno poezije i mizike. Međutim, proročište ga je opomenulo da ga u šumi Zevsa Nemejskog čeka smrt. Hesiod se uputio u Ojnoju u Lokridi, ali nije znao da i tu postoji mesto posvećeno Zevsu Nemejskom. Amfifan i Ganiktor, Fegejevi sinovi su ga optužili da im je zaveo sestru Ktemenu, pa su ga ubili i bacili u more. Posle tri dana delfini su izneli Hesiodovo telo na obalu kod Lokride, u vreme praznika. Lokriđani su ga pokopali u Nemejskoj šumi u Ojnoji, ali su ga kasnije Orhomenjani preneli u svoj grad i podigli mu spomenik sa natpisom na gradskom trgu, po savetu proročišta. Zato se smatra da je Hesiod najverovatnije umro u Lokridi. Nije pouzdano utvrđeno vreme kada je živeo Hesiod. Smatra se da je mogao biti Homerov savremenik (Poslovi, st. 650-659), i po Herodotu koji kaže da su Homer i Hesiod živeli 400 godina pre njega. Ali podatak da je preko 80% Hesiodovog rečnika u Poslovima i danima i Teogoniji iz Ilijade i Odiseje, upućuje na to da je bio mlađi od Homera. Takođe, jambografi Semonid i Arhilohiz 7. veka pre n. e. se ugledaju na Hesioda i Poslove, pa to upućuje na činjenicu da je živeo krajem 8. veka pre n. e. Hesiodu su pripisivani brojni genealoški i didaktički spevovi, ali su najverodostojniji Teogonija i Poslovi i dani, dok su Heraklitov štit i Katalog žena već u antičko doba odricali Hesiodovo autorstvo. U svom epu Poslovi i dani on pominje ovaj događaj i to prilikom pobede na takmičenju pesnika. U ovom epu, Hesiod započinje i neku vrstu književne polemike, jer na alegorijski način napada pisce tog vremena koji pišu neistinu. „Govor muza je često neistina pod prividom istine, mada ponekad ima i istine i to one prave.“
Sadržaj Poslova i dana[uredi]
Spev Poslovi i dani se po sadržaju može podeliti na tri dela:
a) Opomene[uredi]
(st. 1 – 316) u kojima Hesiod bratu Persu i gramzivim sudijama prebacuje nepravdu što su mu je počinili, preporučujući bratu častan i pošten rad kao izvor čestitog života. U ovom delu su i tri alegorijske priče pomoću kojih su se u drevnoj Heladi često promovisale moralne ideje i etički stavovi. Poslovi i dani i počinju alegorijskim mitom o dobroj i zloj Eridi, čime pesnik ističe dve suprotne ideje, plemenito nadmetanje i zlotvornu zavist. To je ono zbog čega se Hesiodove Eride pokazuju kao karakterna mitska bića ispunjena dramskim životom koja se, kao otelotvorenje dobra, odnosno zla otimaju o prevlast nad svetom. Istorijsko-mitološkim mitom o Pandori koju Zevs, pošto ga je Prometej prevario ukravši mu vatru i podarivši je ljudima, šalje sa njenom čuvenom posudom prepunom nesreće i zla Prometejevom bratu Epimeteju, pesnik objašnjava otkud tolika zla na svetu. Treći mit o pet ljudskih pokoljenja prikazuje ideju o moralnoj i fizičkoj dekadenciji ljudskog roda koji prate sve teže i teže nevolje. Ova dva mita ustvari iznosi misao da su ljidi u prošlosti živeli srećnijim i bezbrižnijim životom naspram teške i nevoljama ispunjene sadašnjosti.
b) Uputstva za zemljoradnika[uredi]
smatraju se izvornim delom speva, koji obaveštava zemljoradnika kada je njbolje vreme za oranje, setvu, žetvu i seču šume (st. 383 – 422); kako se pravi plug (st. 423 – 440); koliko treba da imaju godina i kako treba da se ponašaju sluge koje idu za plugom (st. 441 – 447); kad treba misliti na uzgoj volova i gradnju kola, a zati slede i uputstva kako i šta treba zemljoradnik da radi u svaki doba godine (st. 448 – 617). Na kraju ovog dela Hesiod daje uputstva za gradnju i čuvanje brodova i kada treba isploviti na more, a kada treba izbegavati plovidbu.
c) Dani[uredi]
su treći deo speva u kome se navode srećni i nesrećni dani u mesecu (st. 765 – 828), ali su ispred ovog dela data praktična uputstva o ženidbi, prijateljstvu, gostoprimstvu i ponašanju van kuće i u kući (st, 695 – 764).
Jezik Poslova i dana[uredi]
Jezik Poslova i dana, kao i kod Homerovih epova, pripada jonskom narečju i sdrži elemente eolskog i dorskog dijalekta. Iako to nije živi, već veštački jezik epske poezije, ipak nije suvoparan i tvrd, već naprotiv, uglađen, tečan, milozvučan, gibak i doteran, tako da ovi kvaliteti umnogome podsećaju na sanskrit, veštački jezik Mahabharate i Ramajane. Elementi eolskog i dorskog narečja ukazuju na duboku starost i rasprostranjenost epske poezije koja je, prema sadržaju koji opeva i stvorila najprikladniji jezik. Zato su nesvakidašnji jezik i sadržina Homerovih i Hesiodovih epova toliko privlačni i danas. Za Helene je njihova poezija bila „najjednostavniji i najsavršeniji izraz svega onoga što je život naučio pređašnja pokoljenja, sve ono što se ticalo moralnog iskustva, istorijskog znanja, umnog i estetskog uživanja“.
Pesnička i etička vrednost Poslova i dana[uredi]
Poslovi i dani u pogledu pesničke vrednosti prevazilaze Hesiodovo delo Teogonija i po sadržaju i po pristupu. U Poslovima i danima umesto mirnog epskog pripovedanja teče lirska, lična poezija, umesto objektivnog prikaza stvarnosti preovladavaju lična osećanja i karakterističan odnos prema toj stvarnosti. Osim toga, ovde se ne opisuju veličanstveni događaji iz prošlosti, već teška sadašnjost prožeta utiscima o takvoj stvarnosti, tako da životna mudrsot stečena iskustvom pridobija prevlast nad maštom, stvarnost nad nestvarnošću. Takav odnos diktira drugačije Hesiodovo poimanje života bogova i ljudi nego što je Homerovo. Dok Homerovi bogovi šapuću ljudima na uvo svoje misli i učestvuju sa njima u dobru i zlu, Hesiodovi bogovi su daleko od ovog sveta: oni su tajanstveni, ljudima se prikazuju silom a ne licem, moćni su čuvari pravde i istine prema kojima je čovek dužan da uredi svoj život. Zato Hesiod odbacuje sirovo junaštvo i pogubni rat, a hvali pravdu i pravičnost, rad i ličnu sreću, čime Poslovi i dani poprimaju visoku moralnu vrednost. Kod njega nema opisa borbi i širokih proplanaka koji oličavaju velčičanstvenost, obilje i moć, već pojednostavljeno, verno i po meri, sa svojim ličnim zapažanjima i osećanjima opisuje predele, kao, na primer, rodno mesto Askru pod gorom Helikon: "tužno selo, gde zima je ljuta, udobno ništa". I vedrije strane života opisuje tako u malim slikama, prisno. Hesiod je sa Poslovima i danima i ukazivanjem na red i rad, pravdu i pravičnost, stid i čast prvi vesniknovih vremena i prilika, mana i vrlina koje nužno prate sociološko-ekonomske promene. Rad i pravda su temelj morala po Hesiodu. Ipak, svojim načelom mere istakao je jednu od temeljnih osobina helenskog duha koji odbacuje prekomernost, haos, neodređenost, alogičnost i strastvenost, a zagovara meru, red, određenost, logičnost i umnost kao fundamentalne odrednice starohelenske etike, prosvećenosti i filozofije.[1]
Reference[uredi]
- ↑ Hesiod: Poslovi i dani, Podgorica, Unireks, 2008, (prema prevodu, uvodima i komentarima Marka Višića)