Beli luk

Upotreba belog luka u narodnoj medicini

»Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luk« — tvrdi stari P. Smiljanić iz Kaća. »Kad sam ja bio soldat u Prvom svetskom ratu, uvek mi je moja baba slala slanine i belog luka na Pijavu, na front, i nikad nisam bio bolestan. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. Naročito ga je dobro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovčije kiselo mleko natuca se belog luka i to jede s lebom. Leti kod nas u ritovima bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rđave vode. Godinama sam pio vodu iz Dunava, iz bara, jendeka i ritskih jama, čuvajući kao dete tuđe ovce i svinje. Da nije bilo belog luka i slanine, ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo...« »Nema tog proliva i srdobolje koji se ne mogu izlečiti belim lukom i hrastovom korom. Mlada hrastova kora se ceo dan kuva u vodi u novom loncu, ocedi i pije zajedno s mlekom ...«, tvrde naši planinci i brđani.

Y sremskoj Posavini, koja je često plavljena i zbog toga ima mnogo močvara i nezdravih bunara, gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da je dobro jesti beli luk kao preventivno sredstvo protiv malarije, barske groznice, tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplave i nezdrave vode.

Lečenje organa za disanje

Čim se je u našeg naroda pojavila neka zaraza, odmah se po skupovima mnogo osećao miris belog luka. Beli luk upotrebljavaju i za lečenje organa za disanje. Čim neko počne kijati i kašljati, uvek će se naći neko od starijih i iskusnijih da mu preporuči da jede beli luk: stucan beli luk se pomeša sa sirćetom ili s medom; ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i često menja, čim luk izgubi miris. Neki daju bolesniku da pojede malo od te smese.

Lečenje obolelog srca i krvnih sudova (arterioskleroze)

U gradovima znaju za upotrebu belog luka za lečenje obolelog srca i krvnih sudova. Upotrebljavaju ga na razne načine, počev od raznih sosova, spanaća i drugih jela s mnogo belog luka, pa sve do potapanja iseckanog belog luka u rakiju ili u alkohol. Tu se drži desetak dana i pije u obliku kapljica, baš kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. Maslinov list, rutvica, imela i beli luk su danas u mnogim našim gradovima narodni lekovi protiv arterioskleroze, nesvestice, nervoze srca, lupanja srca itd.

Lečenje živčanih bolest, glavobolje, nesvestice, itd.

I neke živčane bolesti leče belim lukom. Protiv glavobolje, nesvestice, muke, gađenja (trudnih žena) i sipnje upotrebljavao se ovaj lek: utuca se dosta belog luka i žeže (lista koprive) i pomeša s blagim sirćetom. Ovo je dobro da se miriše, da se njim trljaju slepoočnice, vratne žile, ramena, vrat i celo telo, da se stavlja na glavu, tabane i dlanove. Kad neko mnogo nazebe, na njivi prokisne, pa ga boli glava i celo telo, onda ga tom »špecijom« celog treba dotle snažno trljati dok mu koža ne pocrveni, a onda ga po celom telu namazati finim zejtinom, dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog crnog vina s biberom da se u postelji preznoji. Y šajkaškim Selima u Bačkoj ovako se leči glavobolja i nesvestica: dve šake belog luka utucati i pomešati s dovoljnom količinom blagog vinskog sirćeta. Y to se umaču čiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i čelo, a dobro je tom smesom protrljati slepoočnice i vrat i stavljati je pod nos da je bolesnik duboko udiše.

Lečenje organa za varenje

Belim lukom leče organe za varenje. Još više se beli luk smatra kao preventivno sredstvo za jačanje trbušnih organa. Dobar apetit se vraća upotrebom belog luka. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne stolice. Čobani, pastiri, subaše (poljski čuvari) i poljski radnici, naročito za vreme velikih letnjih žega smatraju salatu od krastavaca s belim lukom i kiselim mlekom za najzdraviju hranu. »Ništa nije gore nego kad se za vreme žetve neko prevari pa se najede šunke ili užežene slanine. Niko ga ne može napojiti. Mora jedno čeljade po vasceli dan da mu vuče vodu za piće. Za dan-dva svi ti ljudi dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad...«, kažu poljski radnici.

Upotreba belog luka protiv crevnih parazita

Beli luk, sam ili zajedno s drugim narodnim lekovima, upotrebljava se protiv crevnih parazita. To i školska medicina s uspehom primenjuje za lečenje dečjih glista (oksiura). Y raznim selima u Šajkaškoj ovaj lek se različito spravlja i upotrebljava: izaberu se tri najlepše, najkrupnije i najjedrije glavice belog luka (ili devet najsitnijih glavica, dakle, trojstvo, tri ili tri puta tri; tako mora biti da bi bilo leka). Što je luk ljući, tim je bolji. Luk se oljušti i istuca u tucaniku. Zatim se dve pune šake bundevinog semena oljušti i isto tako sitno istuca. Jedno s drugim se pomeša, prelije čistim vinskim sirćetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno srce sve pojede. Ako je oboleli gadljiv, treba mu odmah dati čašicu vina ili rakije da ne bi lek povratio. Posle pola sata se popije što više rasola. Ako glava pantljičare ne izađe, isti lek na isti način treba ponoviti kroz dva do tri dana. Deci se daju manje količine ovog leka.

Ovaj način je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naučnoj medicini. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih parazita, lek koji počinje da priznaje i naučna medicina. Bundevino seme je jedini naš anthelmintik koji nije otrovan za čoveka i domaće životinje. Raso je odlično, bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za čišćenje. I naučna medicina daje posle anthelmintika gorku so ili, eventualno, ricinusovo ulje za čišćenje, ali je raso mnogo prijatniji.

Lečenje kožnih bolesti, kospopada i ustobolje

Belim lukom, u zajednici s nekim drugim narodnim lekovima, leče i razne kožne bolesti. Sitno se utuca dosta belog luka i pomeša sa sirćetom od crnog vina. Pre toga se u tom sirćetu rastvori parče plavog kamena. Kraste se pažljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova ljuska, na suncu ili pored vatre osuše i zatim peru onom smesom od belog luka, plavog kamena i vinskog sirćeta, pa se opet suše na isti način i namažu uljem ili mašću. Posle nekoliko dana kraste počnu opadati, nove se ne javljaju, a na mestima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koža. Ovaj lek pomaže onima koji se leti okrastave, kao što je najčešći slučaj s decom na selu i s ljudima koji rade u prašini, a ne kupaju se: mehur pukne, izađe žuta voda, rosi i širi se, pa se uhvati krasta (vero-vatno je to impetigo). »Kosopad sam zaustavio i izlečio mažući belim lukom nekoliko dana, po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa počela naglo opadati, a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoći« — tvrdi jedan inženjer.

»Ustobolju na ljudima i na domaćim životinjama lečili smo belim lukom u sirćetu i plavim kamenom. Kad god pođemo u voliju u rit, mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro natrljamo celu njušku tim lekom« -- veli jedan stari Bačvanin. To isto, sa ili bez plavog kamena, radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pašnjaka i rogate stoke. Drugog leka za njih na selu nije bilo.

Lečenje bolesne džigerice

Bolesnu džigericu ovako leče: bolesnik treba svaki dan izjutra, uveče i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. Da mu to ne bi dosadilo i da mu se jelo ne ogadi, bolesniku treba davati i kiselog mleka. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca s kiselim mlekom i belim lukom; umesto vode da pije čaj od hajdučke trave. To bolesniku otvara apetit, bolje jede i brže ozdravi.

Y Žablju i u okolnim selima, da ne bi živina lipsavala, daju joj da pije sirće u kome ima malo belog luka i plavog kamena. Ako neće da pije, onda se ta smeša zaguši mekinjama i da živini da jede. Naši ljudi u zarobljeništvu najviše su tražili da im se šalje slanina i beli luk, jer su verovali da će ih to sačuvati od boleština i da će se vratiti svojim domovima.

Upotreba u naučnoj medicini

Beli luk se sve više i raznovrsnije upotrebljava u naučnoj medicini. Osim galenskih, izrađuju se i preparati u farmaceutskoj industriji . Upotreba u naučnoj medicini uglavnom se poklapa sa primenom u narodnoj. Ulazi u sastav raznih preparata za izazivanje apetita, za jačanje, kao stimulans živčanog sistema (u SAD), protiv visokog krvnog pritiska, arterioskleroze i dečjih glista, kao efikasno antiseptično preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih bolesti (tifus, grip, difterija, kolera), protiv hroničnog bronhitisa, velikog i običnog kašlja kao ekspektorans, u obliku kašice za lečenje čireva i uboja, a za vreme II svetskog rata i za sprečavanje zagnojavanja rana, protiv peruti i opadanja kose i dr.

Lekovi izrađeni u apoteci i farmacevtskoj industriji

Lekovi od belog luka uzimaju se pre jela.

• Tinktura je 20%-ni alkoholni ekstrakt. Dvesta grama oljuštenog i iseckanog belog luka se drži deset dana u 1.000 grama 60 °/o-nog alkohola. Posle toga se iscedi i filtruje. Dobija se tečnost žuta kao ćilibar, mirisa na beli luk. (Propis Francuske farmakopeje od 1937. godine, str. 1023.)
• Macerat. — Dvesta grama osušenog istucanog belog luka prelije se 1 litrom 90 o/o-nog alkohola i posle 20 dana, uz češće mešanje, odlije se i profiltruje.
• Sirće. — Pedeset grama belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sirćeta.
• Etarsko ulje, jakog mirisa na beli luk, dobija se destilacijom pomoću vodene pare iz svežih glavica belog luka.
• Sirup. — Očišćen i iseckan beli luk se pomeša s jednakom količinom alkohola i ostavi da se macerira 8 dana. Zatim se iscedi i filtruje. Pet grama ove tinkture pomešane sa 95 g običnog sirupa daje dobar i postojan preparat.

Sirup se može spraviti i na ovaj način: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapušenoj boci sa 650 g vode na 36—38° S, odlije se, doda 1.300 g šećera ili 1.500 g meda i procedi kroz flanelsko platno. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola ili vode upotrebi sirće (oko 6 % sirćetne kiseline), jer se alicin bolje sačuva u kiseloj sredini.

• Prašak. — Očišćen, iseckan i na blagoj toploti (do 50° S) osušen beli luk se samelje u prah i odmah hermetički zapakuje, pošto je higro-skopan (privlači vlagu), pa čim se ovlaži, gubi lekovitost.
• Šećerlema. — Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pomeša sa 100 g šećera u prahu, osuši na blagoj toploti do 40° S i čuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi.
• Alkoholatura. — Iz zemlje izvađena, sveža biljka (200 g) y avanu se zdrobi i sok iscedi, pa se taj sok pomeša sa 1 litrom 90 %-nog alkohola.
• Alizatin je specijalitet švajcarske fabrike lekova »Sandoz«. Po navodima te fabrike, preparat sadrži sve lekovite sastojke belog luka vezane na aktivni ugalj. Prednost mu je u tome što nema neprijatan miris i ukus. Po preporukama same tvornice alizatin umiruje creva, uništava crevne otrove i čisti crevnu floru. Indikadije: [[akutni katar creva nastao usled hrane, zaraze, toksina; hronični katar creva sa svim posledicama koje usled toga proizlaze: nemanje apetita, nadimanje usled gasova, a naročito u slučajevima dizenterije i prekomernog pušenja kad nastanu poremećaji u crevima. Daje se u obliku dražeja (tableta obloženih šećerom), i to za lečenje crevno-želudačnih oboljenja po dve dražeje, 3—5 puta dnevno; za lečenje arterioskleroze iz početka se uzima 10—12 dražeja dnevno, a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno, pa se posle mesec dana prekine, ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. Za lečenje oksiura (dečjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3—4 puta dnevno po 1 tableta, a starijima po 2 tablete. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na čišćenje. Posle mesec dana kura se ponavlja, .ako posle prve ne bi došlo do izlečenja.
• Aliokaps je etarsko ulje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvornica biljnih lekova »Madaus« iz Drezdena. Daje se u želati-noznim kapsulama zbog neprijatnog mirisa i ukusa.

Doze belog luka

• Po 20—30 kapi tinkture, sirćeta, macerata ili alkoholature 2—3 puta dnevno.
• Po 20 g soka dvaput dnevno.
• Svežeg luka ili praška 4—6 g.
• Skuvan za klistiranje 7—30 g.
• Po 30 g y obliku infuza, sirupa ili šećerleme.
• Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno.

Uzima se sa malo sirupa od višanja ili ribizla ili sa mlekom.

Naš narod i narodni lekari: svež luk uz svako jelo svaki dan, najčešće stucan u sirćetu. Ovo je sasvim opravdano, jer se u sirćetu alicin najbolje drži, pa je takav lek i najaktivniji.

Naučna veterina: — Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira, za lakše i bolje preživanje preživara, protiv vrenja pri akutnom nadimanju goveda, protiv nastupa i proliva konja, protiv smrdljivog bronhitisa i plućne gangrene. Beli luk dolazi u farmakološku grupu lekova koji izazivaju draženje kože. To su sredstva koja prouzrokuju, kad se stave na kožu, crvenilo i upalu. Jačina te nadražljive reakcije zavisi od količine, vrste, vremena koliko se na jednom mestu drži, od vrste životinje i uzrasta, od njene osetljivosti. Na taj način, beli luk, kao i slačica i druga slična sredstva koja imaju sumporna etarska ulja, kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida, mogu prema jačini delovati kao rubefacijencija, tj. izazvati crvenilo na koži, a u jačoj dozi i ako se duže drže, delovaće kao vezikancija, tj. izazvaće na koži plikove i najzad kao pustulancija, tj. izazvaće rane i zagnojavanje, nekrozu tkiva.