Пређи на садржај

Викишколарац:Европа/Молдавија

Извор: Викикњиге
Застава Молдавије

Молдавија је држава у источној Европи. Главни град Кишињев на 47°0´N 28°55´E. У Молдавији има 2.168 милиона становника. Њихов службени језик је румунски.

Локација Молдавије

Историја Молдавије

[уреди]

Молдавија је држава која раније није постојала, већ је чинила државу Румунију. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. године била у саставу Совјетског Савеза, данас  јесамостална држава под именом Република Молдавија. Средином 14. века Молдавија је постала кнежевина, која је пропала 1812. године под влашћу руског цара Александра 1. Kао независна држава постоји од 1991. године под именом Република Молдавија, када се Молдавска совјетска република одвојила током распада Совјетског Савеза и прогласила независност. Међутим, политички развој земље је отежан због постојећег свађе са Придњестровском Републиком. Независност Републике Молдавије је проглашена 27. августа 1991. године.

Мапа Молдавије

Географија Молдавије

[уреди]

Молдавија се налази у источној Европи. Граничи се са Румунијом и Украјном. Њен главни град је Кишињев, а њена површина износи 33.846 километара квадратних. Молдавија је претежно брежуљкаста, а највиши делови су њени централни делови.

Највећа река је Дњестар преко које Молдавија посредно излази на Црно море. Молдавија излази на Дунав ширином од 480 метара. У насељу Ђурешт се налази једина лука на Дунаву.

Клима је континентална, са јаким зимама са снегом и топлим летима која су углавном кишовита. Река Дњестар је богата рибом, као што су шаран, смуђ, сом... У шумама се могу наћи веверице, вукови, лисице, јелени и дивљач.

Становништво Молдавије

[уреди]

Молдавију чини 2.168 милиона становника (по попису из 2020. године).

Будући да је Молдавија била на путу бројних освајача, постала је мешавина народа. У селима поред Дњестра живе Молдавци, Украјинци и Бугари, сви искусни баштовани и воћари. Земља је густо насељена, а сеоско становништво чини више од половине укупног становништва. Основна админитративно територијална организација Молдавије обухвата: рејоне, градове (и општине) и села. Становништво се непрестано исељава, а природни прираштај једва прелази нулу.

Молдавија има 66 градова, а од тога 13 има статус општине. Највећи градови су: Кишињев, Балци, Тирасполи, Бњндер, Рибница, Кахул, Унгени, Сорока, Орхеј и Комрат.

Службени језик Молдавије је румунски језик. Православна вера је посебно важна за Молдавију, где се више од деведесет посто становника изјашњава као православни. Молдављани нису најбољи, а ни најгори у спорту. Они су 2012 године освојили две бронзе на летњим Олимпијским играма, а на зимским Олимпијским играма никада нису освојили медаљу. Такође нису били успешни на Евровизији 2021. године.

Знаменитости Молдавије

[уреди]

У Молдавији највеће атракције чине њихови виногради, које доста људи посећује. Они се претежно баве виноградарством, тако да је то њихова највећа атракција. Туристи посећују у великом броју Национални музеј историје Молдавије. Музеј садржи више од 263.000 екпоната који говоре о наслеђу и историји земље. У музеју се чува пуно артефаката, наслеђе средњевековног периода.

Национални музеј историје Молдавије
  • Вински подруми у Милести Мици

Недалеко од Кишињева, у месту Милести Мици, налазе се познати вински подруми, који су 2005. године уврштени у Гинисову књигу рекорда као највећи у Европи.

  • Стари Орхеј

Музеј-резерват, смештен на живописном месту на удаљености од 60 км од главног града. Једно је од најпопуларнијих места у Молдавији.

Катедрала рођења Христа у Кишињеву, је у стилу руског класицизма, подигнута је у центру Кишињева у периоду од 1830. до 1836. године као део општег развоја града.