Корисник:Seud2011

Стара планина је планински масив који се налази у Бугарској, а једним малим делом и у Србији. Њено друго име је планина Балкан по којем је наше полуострво и добило име Балканско полуострво. 2) Географски положај Ова планина представља део просторног планинског венца који се назива Карпатско балкански лук. Стара планина представља границу између Србије и Бугарске. Пружа се од Вршке Чуке на северу до Димитровграда на југу. Смештена је на територији следећих општина: Књажевац, Димитровград, Зајечар и Пирот. У Србији се налази само његов мањи западни део. Целу територију Старе планине и њено подгорје саставља Торлак, а источна половина се назива Висок као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишног Тимока и Височице, а на истоку је омеђена државном границом Србије и Бугарске. У меридијанском правцу се пружа скоро 100 км, док у правцу пружања максимална дужина износи око 30 км. Стара планина је природна граница Србије и Бугарске на југоистоку. 3) Настанак Стара планина спада у младе веначне планине, које су настале дејством унутрашњих сила које су узроковале вертикалне покрете и набирање стеновитих делова земљине коре. Најизразитије карактеристике венчаних планина јесу да су високе и да имају оштре врхове што је случај и са Старом планином.

== Врх ==

Највиши врх Старе планине се налази у Бугарској. То је врх Ботев и висок је 2375м, а највиши врх Старе планине у Србији је такође и највиши врх уже Србије налази се на граници Србије и Бугарске назива се Миџор и висок је 2169м. Поред њега на Старој планини имамо и пуно других врхова како што су : Миџор (2169 m н. в.) највиши врх Старе планине у Србији Дупља (2032 m н. в.) Копрен (1964 m н. в.) Три чуке (1937 m н. в.) Вражја глава (1936 m н. в) Сребрна глава (1933 m н. в.) Врх Баба (1787 m н. в.) Бабин зуб (1758 m н. в.) Тресак (1000 m н. в) Тупнар (1727 m н. в)

5) Биљни и животињски свет Стара планина је проглашена за парк природе 1997. године. Ова планинска лепотица је подручје са изузетним вредностима у разноврсности биљног и животињског света. На Старој планини налази се 1195 таксона васкуларне флоре, 51 врста маховине што чини трећину укупног фонда флоре Републике Србије. Такође на њеним обронцима расте и 40 биљних врста које су као природне реткости у Србији стављене под заштиту, а неке од њих су: патуљаста перуника, гороцвет, косовски божур, шумски љиљан, планински јавор, росуља и др. Изузетно су важне и угрожене врсте којих има 147 на Старој планини. На њој живи више од 116 врста лептира, има и 26 врста риба, као и 18 врста водоземаца. 6) Туризам Стара планина има велике природне и антропогене могућности за развој туризма, које годинама нису биле у центру пажње стручњака надлежних за ту област интензивно интересовање државе за развој туризма почиње 2006. године, када креће израда мастер плана за развој зимског туризма на простору Бабиног зуба . Међутим, велики део планинског дела чини територија парка природе Стара планина, за који је предвиђени масовни туризам. Започети туристички пројекти развоја зимског туризма не могу се обуставити и не морају неминовно имати фаталне негативне ефекте на природну средину. Циљ је да се представи еко-туризам као савест развоја масовног зимског туризма на просторима парка. Имају летњи и зимски туризам они се разликују јер Стара планина припада пределу континенталне климе, у коме су лета топла и сушна, а зими је хладно са јаким ветровима и пуно снега. На Старој планини имају одређени месеци за туризам. 7) Занимљивости Стара планина је богата воденим токовима, клисурама, рекама и језерима. После неког времена реке су правиле кањоне и клисуре које су лепог изгледа. Стара планина је извориште више река али најпознатије су Нишава и Тимок, које су и уједно највеће. Планина је карактеристична по бројним долинама које се дижу према врховима и практично низ сваку од тих долина теку воде, а мањи потоци који се низводно спајају у веће потоке а потом формирају речне токове, који се потом спајају са другим речним токовима. Стара планина је позната по бројним водопадима. У уџбеницима пишу о богатом планинском венцу под именом Балкан протегнутом од Зајечара до Црног мора. Део који чини међудржавну границу са Бугарске стране називају истим именом, док је у Србији за то подручје устаљен назив Стара планина. По овом планинском масиву је читаво Балканско полуострву добило име, а реч Балкан је у преводу планина. У време Римљана, венац је носио назив Хамеус, што је означавало брдовити крај. https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Kanjon_star_planina.jpg https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Stara_planina_Mid%C5%BEor.jpg https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Stara_planina_vodopad.jpg https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Stara_planina_oblaci.jpg https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Stara-planina-ovce.jpg