Корисник:SavkeM

Извор: Викикњиге
Застава Узбекистана

Узбекистан је бивша држава СССР (Савез Совјетских Социјалистичких Република) . Налази се у Средишњој Азији, између Аралског језера и планине Памир. Такође се налази на чувеном путу свиле. Главни град Узбекистана је Ташкент. Клима је континентална, у већим деловима пустињска са хладним зимама и врућим летима.

Историја[уреди]

На подручју данашњег Узбекистана око хиљадите године п.н.е. постојале су државе које је у 6. веку освојила Персија. Након смрти Александра Великог ту област освајају селеукидске држава, затим после њих Бактрије, након њих партске државе и на крају сасандијске Персије. У 8. веку долазе Арапи са исламом које освајају турска племена. Од 1219. до 1221. Џингис-кан осваја данашњи Узбекистан. У 14. веку на подручју данашњег Узбекистана долази династија Тумурида коју је предводио Тамерлан. Тамерланова претстолница је био град Самаркланду. Крајем 15. века и почетком 16. века Узбеци који долазе из Сибира насељавају данашњи Узбекистан. После пада Тумурида, централна Азија је подељена на градске државе под муслимаским владарима познатим под именом ,, кханс ”. У данашњем Узбекистану најмоћнији кхансови су Кханат Хива, Бухара Кханат и Кханат Кокханда. Кханови владали Средњом Азијом око 400 година све док сви нису пали од стране Руса у периоду од 1850. до 1920. године. Руси су окупирали Ташкент 1865. Године, а целокупну централну Азију 1920. Године. Узбекистан је прогласио независност Совјетском Савезу 31. августа 1991.

Положај Узбекистана
Чарвак језеро

Географија[уреди]

Узбекистан се на северу и западу граничи са Казахстаном, на истоку са Киргисаном и Таџикистаном и на југу са Авганистаном и Тукменисамом. Површина Узбекистана износи 447 000 km2. Терен је углавном равна до валовита пешчана пустиња са динама, широке, равне долине река које се интезивно наводњавају дуж тока Аму Дарје, Сир Дарје (Сирдарјо) и Зарфшона. Највиши врх у Узбекистану је Аделунга Тогхи која је висока 4,301 метар. Највећи градови у Узбекистану поред Ташкента су Самарканд и Андижан.

Становништво[уреди]

У Узбекистану живи 34,92 милиона становника. У Узбекистану се највише говори узбечки језик, али се доста говори и руски и још много језика. Узбечка валута је Узбекистански сом. Највећи број становника је муслиманске вере, али и православне.Око 41% становништва живи у граду, а остатак становништва живи у селима. Једни од главних усева су памук, пшеница, кукуруз, воће, винова лоза, грожђе и поврће. Богата је угљем, нафтом, природним гасом, бакаром, златом, озокеритом.

Знаменитости[уреди]

У Узбекистану је хлеб најважнија храна а зелени чај butнајважније пиће. Једна веома важна ствар у Узбекистану је то што се налази на путу свиле због чега им се ширила трговина. Једна је од пет светских произвођача памука, док је према извозу друга. У Ташкенту се налази највећи аеродром у Централној Азији. Она је двоструко затворена земља што значи да Узбекистан нема излаз на море нити његови суседи, зато да би из Узбекистана отишли до обале морате проћи барем две државе.