Корисник:Sarasterija/pesak
Скандинавске планине
1. Увод
Скандинавија је богата планинама које по висини нису као Алпи, али зато по осталим карактеристикама не заостају за Алпима, због чега Скандинавске планине називају и Скандинавским Алпима.
2.Географски положај
Планински масив познат под именом Скандинавске планине или Сканди, простире се преко Скандинавског полуострва на северу Европе. На овом полуострву налазе се државе Норвешка, Шведска и једним делом Финска (северозападни део Финске). Скандинавско полуострво представља највеће полуострво у Европи, веће је од Балканског, Пиринејског и Апенинског полуострва. Скандинавске планинине простиру се у Норвешкој и Шведској и мањим делом и у Финској, дуге су око 1700 метара а широке 320 километара.
На северу ове планине формирају границу између Норвешке и Шведске, где достижу до 2.000 метара надморске висине. Са западне стране планине се оштро спуштају у Северно и Норвешко море формирајући фјордове, а североисточно се спуштају према Финској.
3. Настанак
По постанку су веома старе (из периода који се назива каледонска орогенеза). Овај планински ланац постојао је и пре 400 милиона година, а данашњи планински ланац настао је због судара између континенталних плоча Северне Америке и Балтика, пре отприлике 70 милиона година.
4. Врх
Највиши врх је Галдепинген и уједно представља највиши врх Норвешке, Скандинавије и Северне Европе. Висина овог планинског врха износи 2,469 м надморске висине. Дуго је било оспоравно да је ово највиши врх у Норвешкој, али када се на врху другог највишег планинског врха Глитертинда отопио глечер (због ког је он имао већу висину) и самим тим се овај планински врх смањио у последњих неколико година, од тада више нема спора око тога који је врх највиши. Некада је Норвешка пошта на врху Галдепинген имала малу поштанску филијалу која је била највиша у Сјеверној Европи.
5. Биљни и животињски свет планине (флора и фауна)
Планине су прекривене тундром, где је онемогућен раст дрвећа због ниских температура, већ расту ниже биљке. Најзаступљенија је зељаста вегетација, од којих су најбројније маховине, пречице и пурпурна каменика.
Од животињских врста најпознатије су мошусно говече и ирваси, затим вукови, а овде живи мали број птица станарица, док лети долази велики број птица селица.
6. Туризам
У поређењу са Алпима на којима је тешко избећи гужве, на скандинавским планинама је скоро пусто. Индустрија, туризам и путна инфраструктура нису развијени, а становништво још увек чува традиционални начин пољопривреде и културу. Туристи највише посећују фјордове, који представљају потопљене долине некадашњих ледника, испуњене морском водом.
7. Занимљивости
Плaнинска подручја Скандинавије су много већа од Алпа и Пиринеја заједно. Велике температурне разлике у сезонама доводе до тога да у некој области где је током зиме -30 потпуно пусто, а током лета када је +30 на истом пределу настаје бујна ливада. Индустријска револуција никада није имала много утицаја у Скандинавији, тако да док Алпи журе да се даље развијају, Скандинавци с поносом покушавају да сачувају своје богато природно наслеђе. Постоји више од 130 планина које прелазе 2000 метара надморске висине.
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Biogeographical_regions_Scandinavian_mountains.png
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Galdh%C3%B8piggenFromFannar%C3%A5ki.jpg
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:View_to_Geiranger_from_Flydalsjuvet,_2013_June.jpg