Корисник:MkKitana7

Малезија је држава у источној Азији, чији је главни град Куала Лумпур. Она је уставна монархија, што значи да је монарх (владар) државе - Абдулах од Паханга, ограничен уставом, тојест да држава, између осталог, има и председника владе - Исмаила Сабри Јакоба. Састоји се од 13 савезних држава и 3 савезне територије, на површини од 329.847 километара квадратних. Језик којим се говори је малајски, химна је “Моја земља”, а крилатица “Јединство је снага”. Државна религија је Ислам и дефинисана је уставом, а слободна вероисповест је зајамчена.

Историја[уреди]

Малезија је настањена још пре 40000 година. Од првог века нове ере, трговци и колонисти из Кине и Индије почели су да изграђују луке и градове у приобалју. Прво краљевство било је Лангкасука, настало око 2. и постојало до 15. Века. Арапи и трговци из средње Азије и Индије у 14. Веку почели су да шире Ислам. Почетком 15. века султан Искандар Шах основао је Малачки султанат, прву независну државу на подручју Малајског полуострва. У то време, постојала је Малака, важно трговачко средиште које је привлачило трговце из целог региона и често било узрок борбе између великих сила као што су Португал и Холандија. Британска империја се појавила на Малезији када јој је изнајмлјено острво Пенганг, 1819. Године, Убрзо су Британци успоставили непосредну власт над Сингапуром, Малаком и Лабуаном, који су прогласили главном колонијом својих поседа у Малезији. У 20. Веку све државе на полуострву примиле су Британске саветнике и на неки начин биле под њеном влашћу. Након Другог светског рата, Британци су објединили све своје поседе на Малајском полуострву. Исте те године, 1948. Почео је Малајски устанак против побуњеника и комуниста који су се противили Малајској федерацији и спроводили нападе са кинеским побуњеницима. Устанак је трајао до 1960. Године. Након сукоба, створена је проширена верзија федерације што је изазвало различите немире, расне поделе и поделе уопште. Осамдесетих година 20. Века, Малезија је забележила велики раст привреде и урбанизације и бројни пројекти су довршени. Међутим крајем 20. Века Азијска криза скоро је уништила економију Малезије.

Географија[уреди]

Малезија је Јужнокинеским морем подељена на Западну и Источну Малезију. Западна се граниичи са Тајландом, а Источна са Индонезијом и Брунијем. Са Сингапуром је повезана уским уздигнутим мостом, а са Вијетнамом и Филипинима има подморску границу. Танджунг Пиаји је најјужнија континентална тачка Азије и налази се у јужној савезној држави Джохор у Малезији. Континентални део Малезије карактеришу планински рељеф на западу и алувијалне равни на истоку. У правцу север-југ протеже се у дужини око 740км, а у правцу исок-запад, до 322км. У нјеговом средишњем делу налази се планински масив Титиванга, са највишим врхом Маунт Корбуом (2183м.н.в). Планинске венце у овом пределу карактеришу густе шуме и гранитни и магматски састав. Источна Малезија има брда, долине и приобалну низију. На северном делу се протеже планински венац Крокер у чијем је саставу Кинибалу, највиша планина у Малезији. Клима у Малезији је екваторијална са монсунима на југозападу и североистоку. Влажност је висока, а просечна годишња количина падавина је 2500 литара.

Становништво[уреди]

Према попису из 2010. Године, Малезија је имала 28334135 становника. Становништво у Малезији чине бројне етничке групе, 91.8% домородаца и осталих 8.2% странаца. Бумипутере чине 67.4% Малајског становништва и представљају домородачке народе који нису малајског порекла и свака савезна држава има законе којима одређује нјихов статус. Када грађанин напуни 12 година, добија идентификациону картицу “МyKad” коју мора да носи све време. Смртност новорођенчади је 2009. Била 6 од 1000, а просечан животни век 75 година. У Малезији живи приближно 171500 избеглица. Приближно 61.3% становништва су муслимани, 19.8% будисти, 9.2% хришћани... Службени језик је малежански, стандардизовани облик малајског језика. Други по реду заступљености је енглески. У Малезији се говори укупно 137 језика, од чега 41 на континенталном делу.

Знаменитости[уреди]

1) У главном граду Малезије, Куала Лумпуру, налазе се Куле Петронас, два облакодера близанца и представљају највише зграде близнакиње на свету. Високе су 451.9 метара, имају 88 спратова и намена им је искључиво пословна. По висини, тренутно су на петом месту у свету.

2) Малајски пролаз је један од најважнијих трговачких пролаза на свету и смештен је између Суматре и континенталног дела Малезије. Задивљујућа чињеница је да се чак 40% светске трговине одвија управо преко овог пролаза.