Корисник:Korioki
Индија (званично република Индија (Санскрит: Бхарата Ганарајиа)) је држава у јужној Азији. Она је једна од највећих држава по броју становника, са преко 1.2 милијарде људи (Друга после Кине). Индија је такође седма држава по величини (3.28 милиона км2) и демократија са највише људи на свету.
Историја[уреди]
Први модерни људи (Хомо Сапијенс) су пре 73.000-55.000 година стигли на индијско полуострво, али први познати људски остаци датирају пре око 30.000 година. Сматра се да су пољопривреда и сточарство почел у Јужној Азији око 7.000 година п.н.е., а на месту где се налази Мехргарх се може документовати узгајање пшенице и јечма, а затим припитомљавање коза, оваца и говеда. Цивилизација Старог Света је цветала између 2.500 п.н.е. и 1900. п.н.е. у данашњем Пакистану и северозападној Индији. Почетком другог миленијума п.н.е., суша је довела до тога да се становништво долине Инда раздваја из већих заједница у села. Око тог времена, индоаријевска племена населила су Пенџаб из централне азије. Пасторални и номаски Индоаријевци су се проширили у Гангетску равницу. Међурегионална култура је настала 600 година п.н.е. Џанападе су ојачале у Махајанападе, и догодила се друга урбанизација, која је била праћена успоном покрета у Великој Магади, укључујући џаинизам и будизам, чији су свештеници довели до нових верских концепата. Због тога, ведски браманаизам је спојен са другим верама и довео до хиндуизма. Већину Индијског подконтинента је освојило царство Маурија у 3. и 4. Веку п.н.е. Вуц челик је настао у јужној Индији у 3. веку п.н.е. и извозио се у стране земље. Период следећих 1.500 година је познат као класично или “Златно доба Индије” и током овог периода, индијска култира и религија су се проширили на већи део Азије. Индијски културни утицај проширио се на многе делове југоисточне Азије, што је довело до успостављања индијских краљевстава у југоисточној Азији (Велика Индија). Између 7. и 11. века десила се тројна борба за Каннауј, која је трајала више од два века између империје Пала, царства Раштракута и царства Гурјара-Пратихара. Династија Чола је освојила јужну Индију и успешно извршила инвазију на делове југоисточне Азије, Шри Ланка, Малдиви и Бенгал у 11. веку. У 8. Веку почеле су инвазије Махмуда Газнија. Делхијски султанат су 1206. године основали Турци из централне Азије, али им је владавина опала због велике силе султаната Декана, која је владала више од 3 века. У 15. веку се појавио сикизам. Рано модерно доба почело је у 16. веку, када је Могулско царство освојило већи део индијског потконтинента, постајући највећа светска економија и производна моћ. Могули су постепено пали почетком 18. века, што је пружило могућности другим династијама да остваре контролу над великим регионима индијског потконтинента.
Од средине 18. века до средине 19. века, велике регионе Индије постепено је припојила овлашћена компанија која је деловала као суверена сила у име британске владе, што је довело до индијске побуне 1857. године, која је потресла делове северне и централне Индије, и довела до распуштања компаније. Индијом је потом директно управљала Британија. После Првог светског рата, Индијски национални конгрес је покренуо националну борбу за независност. Британско индијско царство је подељено у 1947. на Доминион Индије и Доминион Пакистана, од којих је сваки стекао независност.
Географија[уреди]
Индија се налази у Јужној Азији и у њој преовлађује монсунска клима. Она је седма држава по величини (3.28 милиона км2) и граничи се са Непалом, Бангладешом, Бутаном, Шри Ланком, Мјанмаром, Пакистаном и Кином. Главни град је Њу Делхи.
Становништво[уреди]
У Индији живи преко 1,24 милијарде људи, што чини преко 16,7% светског становништва и према томе, Индија је 2. најнасељенија земља. У њој се говори преко 1,536 језика, али се у националној влади практикују Хинди и Енглески. Званично признаје 22 језика (Такозваних “заказаних” језика): aсамски, бенгалски, бодо, догри, гуџарати, хинди, канада, кашмири, конкани, малајалам, манипури, марати, непаски, орија панџаби, санскрит, Сантали, Синдхи, Тамил, Телугу и Урду. У Индији преко 80% посто становништва практикује хиндуизам. Поред хиндуизма, становништво практикује и друге религије као ислам (око 13,4%), хришћанство (око 2,3%) и сикизам (око 1,8%). Поред тога, постоје и много мање религије (нпр. будизам, зороастризам, џаинизам...), па чак и људи који не практикују никакву религију.
Знаменитости[уреди]
Таџ Махал је маузолеј који се налази на десној обали реке Јамуне у граду Агра. У њему се налази гробница могулског цара Шаха Џахана и његове жене Мумтаз Махал. Гробница је средишњи део комплекса од 17 хектара, који укључује џамију и кућу за госте, а смештена је у формалним баштама које су са три стране омеђене зупчастим зидом. 2007. године проглашен је победником инцијативе за Нових 7 светских чуда.
Лотусов Храм, који се налази у Делхију, је бахајска кућа обожавања која је изграђена у потпуности у децембру 1986. Значајан је због свог облика који подсећа на лотусов цвет, и постао је истакнута атракција у граду. Као и све богомоље, он је отворен за све, без обзира на религију или било коју другу квалификацију. Зграда се састоји од 27 слободно стојећих “латица” распоређених тако да формирају 9 страна.
Ченд Баори је најдубљи степенасти бунар на свету. Налази се у држави Раџастан и изграђен је у 9. Веку као извор воде за људе у суседним селима. Цела структура је облика квадрата, око 30 метара, са 3500 степеница и периферијом од 140 метара.
