Корисник:Jelenar15

Мапа Чилеа

Званично, Република Чиле, налази се на југозападу Јужне Америке и заузима површину од 756135 км².

Становништво

Број становника према попису из 2013. године износи 17620000. Густина насељености је 23,28 становника на км². Главни град је Сантјаго. Шпански колонизатори стизали су током XVI и XVII века, а за њима су се током XVIII века доселили и Баски. Званични језик је шпански а религија римокатолицизам. Валута је чилеански песо.

Географија

Грб Чилеа

Чиле је земља изузетне топографије, дугачког и узаног облика. Лежи између планинског венца Анда и Тихог океана. Од севера ка југу, држава је дугачка 4265 км, а да ни на једном месту није шира од 365 км. На северу земље налази се сушна висоравна пустиња Атакама, као и неколико планинских врхова висине од 4000 метара. Међутим, највиши врхови у земљи налазе се дуж граница са Боливијом и Аргентином. Реке, међу којима је и Био-Био, прилично су мале. Земља је богата језерима попут Љанкигуа. Најјужнији део обале веома је разуђен, са бројним заливима, острвима и архипелазима.

Застава Чилеа

Чиле има делимично развијену привреду слободног тржишта, која се првенствено заснива на рударству и фабричкој производњи. Има статус републике са два законодавна тела: на челу државе и владе налази се председник.

Историја

Главни град Чилеа-Сантјаго

Земљу, коју је до тада насељавало домородачко становништво попут Мапуча, окупирали су Шпанци 1536.године. Насеље које је подигнуто на месту данашњег Сантјага 1541.године прво се налазило под управом Перуанског пот-краља, а 1778.године постала је засебна управна јединица под влашћу капетана. Становништво се побунило против шпанске владавине 1810.год., да би независност најзад стекла победом аргентинско-чилеанске војске предвођене Хосеом Де Сан Мартином у битци код Чакабука 1817.год. Област се до 1823.год. налазила под управом чилеанског генерала Бернарда О`Хигинса. У рату за Пацифик, који је у периоду 1879 – 1883 године водио против Перуа и Боливије, Чиле је добио поља богата природним азотним ђубривом на Боливијској обали, одузевши на тај начин овој земљи излаз на океан. У пвом светском рату ( 1914 – 1918 године), Чиле је остао неутралан, док је у другом светском рату ( 1939 – 1945 године) ушао на страни Сила осовине, са којима је, ипак, прекинуо везе 1943.године.

Атакма пустиња

За председника је 1970.год. изабран Салвадор Аљенде, поставши тако први председник једне латиноамеричке државе отворено марксистичког опредељења. После периода привредног раста, збачен је са власти 1973.год. у државном удару који је предводио Аугусто Пиноче, чија ће се војна хунта оштро обрачунавати са политичким неистомишљеницима. Националним референдумом из 1988.год. и изборима из наредне године, Пиноче је смењен и у земљи је поново успостављена демократска владавина. Током деведесетих година двадесетог века, чилеанска привреда била је једна од најснажнијих у Латинској Америци.

Знаменитости

Национални парк Лауца налази се на крајњем северу Чилеа, покрива површину 1300 квадратних километара и састоји се углавном од високих равнинских и планинских подручја, од којих се многе од великих вулкана. Најзначајнији елементи су многобројна природна планинска језера, а нарочито Цотацотани и Цхунгара, који одржавају окружење око њих до запањујућег учинка. У парку се налазе и бројни важни археолошки налази.

Marble Caves ;Његово званично име преведено на шпански језик је Мермерне капеле. У језеру може се пронаћи различите формације стена и пећине. Највећа се зове Цатедрал де Мармол (Мермерна катедрала). Проглашене резерватом природе како би их заштитиле, ове минералне формације састављене од калцијум карбоната и смештене на обалама језера  Генерал Царрера, највећег у Чилеу, еродиране су милионима година водом и ватром. Постоје и импозантне формације изнад језера познате као Мермерна катедрала и Мермерне капеле.