Корисник:Grnius2022

Сирија или Сиријска Арапска Република је држава у западној Азији. Сирија дели границу са пет држава, а то су: Либан на западу, Израел на југозападу, Јордан на југу, Ирак на истоку и Турска на северу. Сирија се простире на 185,180 км². Дом је за око 17 милиона људи према информацијама из пописа који је био 2014. године. Главни и један од највећих градова је Дамаск. Име Сирија потиче од назива за старо Асирско царство под именом Сурија.

Историја[уреди]

Сирија је била под Османском валшћу 400 година. ОД 1516. па све до краја првог светског рата. Арапска војска је освојила Дамаск 1918. године, подпомогнуте британским војском. Лига народа дала је Француској да управља Сиријом после 1. светског рата. Французи су морали да се изборе са неколико устанака у Сирији. Француска је 1930. признала Сирију као независну републику, али је опет њоме управљала Француска. Сирија је постала потпуно независна 1946. године. Сирија и Египат су формирале Уједињену Арапску републику. Ова унија међутим није била успешна па је Сирија поново постала независна 1961. године. Године 1947. основана је арапска социјалистичка Баат партија, а 1963. године Баат партија је преузела власт и протерује осниваче странке. Нова радикална политика приближила се Москви, усвајањем левичарске политике која је изоловала Сирију од многих њених комшија. Године 1967. Израел је напао Сирију и заузео добар део територије Сирије. Октобра 1973. године Сирија је заједно са Египтом напала територије које је тада држао Израел под својом контролом. Рат се завршио без неких великих промена на карти. Израел је касније вратио сву територију коју је отео Сирији у рату. После овог сукоба Сиријска војска је учествовала у сукобима у Либвану. У том периоду Муслиманско братство Сирије водило је оружану побуну против Сиријског режима. Председник Сирије је 1980. године издао закон у коме се било каква повезаност са Муслиманским братством Сирије кажњава смрћу. Као одговор на то Муслимани су 1982. године направиле масакр у граду Хама побивши хиљаде људи. После смрти сиријског председника 2000. на власт је дошао његов син. ОН је збачен са власти и на власт је дошао његов непријатељ. Нови педседник је ослобађао политичке затвгоренике и повратио протеране политичаре. У Сирији су 2004. године избили немири. Године 2004 САД је увео економске санкције Сирији. После терористичког напада 2008. године у Сирији специјалне снаге САД почеле су са ваздушним нападима на Сирију. После неког времена 2009. године САД је позвао на смањење тензија у обострану корист. Протести су забочели у граду Дара 2011. године где је полиција ухапсила четири човека и ишчупала им нокте. После тога настављени су протести прпотив власти који су се проширили по највећим градовима. Људи су тражили ослобођење политичких затвореника. Демонстрације су прешле у сукобе између владиних снага и демонстраната. Војску Сирије су масивно почели да напуштају војници и да се придружују побуњеничкој војсци. Током тих сукоба оборен је Турски авион, 2012. године докодио се миномацачки напад из Сирије према Турској. Турска је узвратила. Обе земље су увеле забрану лета једна другој и повукли су своје званичнике из амбасада.

Географија[уреди]

Сирија се налази на територији познатој као левант (земље на обалама источног Медитерана) у западној Азији. Држава се граничи са: Турском, Израелом, Ираком, Јорданом и Либаном. Сирија је веома сува земља, док се само на северозападу државе могу приметити шуме, ливаде и остале зелене површине. Североисток земље-Ал Џазира и југ земље - Хавран, су важни пољупривредни региони. Еуфрат, најважнија река у Сирији, налази се на истоку Сирије. Тај део земље се сматра једним од петнаест региона који представљају колевку земље. Велики градови у Сирији су Дамаск, Алеп и Хомос. Кима у Сирији је сува, и зиме веома благе. Због надморске висине, у неким деловима земље пада знег током зиме.

Становништво[уреди]

У Сирији живи око 18 милиона људи, од тога 90% чине Арапи, 7% Курди, 2% Јермени. Муслимани чине 88% становништва, док хришћани чине око 9%. У градовима живи око 55% популације. Највећи градови су Алеп са 2 милиона и престоница Дамаск са 1,7 милиона становника.

Знаменитости[уреди]

У Дамаску се налази велика џамија такође позната и као Умејадска џамија, oна је једна од највећих и најстаријих џамија на свету. Она се налази на најважнијем делу старог дела града. Има велику археолошлу и архитектуалну вредност. Унутар џамије налази се гробница у којој се налази глава Ивана Крститеља, кога су поштовали и хришћани и муслимани. Глава је пронађена приликаом ископаванја и градње џамије.

Крак де Шевалије је тврђава која претставља крсташка тврђава у Сирији и једана од најважнијих сачуваних тврђава средњег века. Она је удаљена 40 километара од града Хомса који се налази не далеко од границе с Либаном.