Корисник:Ema0805

Рачунари треће генерације (1965-1980)

Израђени у технологији интегрисаних кола.

Период рачунара треће генерације се такође назива и период "mainframe" рачунара. Израз "mainframe" рачунар је означавао рачунаре који су се смештали у велике рамове и затварали у кућишта налик орманима. Њихова намена била је употреба у великим државним институцијама и индустрији. Иако су и даље значајни према данашњим стандардима, ови рачунари су били знатно мањи, јефтинији и енергетски мање захтевни у поређењу са претходном генерацијом.

Увођењем концепта "дељења времена", рачунари су постали способни да истовремено опслужују више корисника који с њима комуницирају путем терминала^[1]. Од ове генерације, радом рачунара почиње да управља оперативни систем, чиме комуникација са рачунаром постаје приступачнија и интуитивнија, што доприноси ширењу круга корисника.

Рачунари четврте генерације (1980-1990)

Технологија високо интегрисаних кола.

У четвртој генерацији рачунара, хиљаде кола из претходних генерација су обједињени на једном чипу. Ова генерација је донела значајно смањене цена, повећање брзине и већу поузданост. Меморијски капацитет се значајно повећава, док комуникација прелази на GUI (графичко кориснички интерфејс). Прелазак на GUI је значио да више није потребно уносити искључиво текстуалне команде, већ се рачунари користе на начин који данас сматрамо стандардним, уз помоћ миша и сличних уређаја.

Ову генерацију карактерише појава кућних, лако преносивих, персоналних рачунара. Познати модели су Spectrum, Commodore, Apple Macintosh...

У прве оперативне системе за персоналне рачунаре спадају MS-DOS и UNIX.

Рачунари пете генерације (1990-данас)

Савремено рачунарство карактерише умрежавање рачунара, настанак интернета и великих компанија чије је пословање засновано управо на коришћењу интернета. Током 1990-их година настале су компаније Yahoo, Google и Amazon које су и данас водеће у области коришћења интернета, рачунарства у облаку^[2], електронској трговини, развоју вештачке интелигенције итд. У неким класификацијама се појава вештачке интелигенције сматра почетком пете генерације рачунара.

Рачунарски систем

Рачунарски систем се састоји од две основне компоненте:

Хардвер,
Софтвер.

Савремени рачунари функционишу по принципу који је поставио Џон фон Нојман средином двадесетог века.

Оперативни систем је један од најважнијих компоненти савременог рачунара.

Хардвер-технички систем рачунара

Хардвер чине различити уређаји рачунарског система, пре свега:

Процесор,
Радна (примарна) меморија,
Улазно-излазни уређаји итд.

Компоненте рачунарског система су магистралама повезане у целину.

Програмски систем рачунара

Програмски систем рачунара се може поделити у две категорије:

Апликативни,
Системски.

Апликативни софтвер је највиши слој у хијерархији и чине га програми који служе за обављање специфичних задатака на рачунару.

Системски софтвер представља скуп програма који омогућавају да се помоћу интерфејса користи хардвер и да се извршавају апликативни програми.

Системски софтвер представља спону између хардвера и апликативног софтвера, тј. корисника.

Оперативни систем

Оперативни систем је део системског софтвера који управља рачунарским ресурсима.

Оперативни систем представља слој софтвера који се ослања на хардвер и има задатак да сакрије разлике између хардверских компоненти истог типа.

Основна функција оперативних система је да пружи окружење у којем корисници могу једноставније покретати извршавати програме, док се хардвер користи што ефикасније.

Такође, оперативни систем треба да штити хардвер од директног приступа корисника или корисничких програма.

Дефиниција оперативног система

Шездесетих година, оперативни систем могли смо дефинисати као програмски алат који управља хардвером.

Данас, оперативни систем представља скуп програма, укључујући обичне и микропрограме, који омогућавају коришћење хардверских ресурса.

Оперативни систем је скуп системских програма који управљају рачунарским ресурсима^[3] и обезбеђују интерфејс за кориснике.

Задатак оперативног система је да се хардверске могућности учине доступним и по могућности што лакшим за крајњег корисника. Други важан задатак је да пружи окружење које омогућава једноставно покретање и извршавање апликативног софтвера.

Дизајн и развој оперативног система уско су повезани са хардвером.

Оперативни систем чине:

Kernel (језгро) - програм који обавља основне функције оперативног система и увек се налази у меморији,
Скуп услужних системских програма,
Shell (шкољка) - командни или графички кориснички интерфејс (GUI) према функцијама оперативног система.

Карактеристике оперативног система

Карактеристике оперативног система - особине које испољава при употреби:

Истовременост - паралелизам (Concurrency),
Заједничко коришћење, тј. дељење ресурса (Sharing),
Поузданост (Reliability),
Сигурност (Security),
Употребљивост (Usability).

↑ терминал - уређај који интегрише тастатуру и монитор за унос и приказ текста.
↑ Рачунарство у облаку - област рачунарства у којој се информатичке услуге испоручују потрошачима путем интернета.
↑ Рачунарски ресурси: хардверски и софтверски ресурси.

[1] терминал - уређај који интегрише тастатуру и монитор за унос и приказ текста.

[2] Рачунарство у облаку - област рачунарства у којој се информатичке услуге испоручују потрошачима путем интернета.

[3] Рачунарски ресурси: хардверски и софтверски ресурси.

[1]

[2]

[3]