Корисник:Bolami63

Иран је планинска, сушна и етнички разнолика земља југозападне Азије. Званичан назив ове државе је Исламска Република Иран. Главни град је Техеран, који се налази у подножју планине Елбурз. Корени ове земље, као карактеристичне културе и друштва, датирају из периода од 550. године пре нове ере. Од тог времена, регион у коме се налази данашњи Иран, постаје познат као Персија. Данас је Иран једина шиитска држава на свету, што је постала након револуције из 1979. године, којом је Шах Реза Пахлави свргнут са власти и када су на власт дошли исламски теократи (свештена лица).

Историја

Као што је наведено, историју Ирана (Персије) можемо посматрати од 550. године пре нове ере. Кир Велики дошао је на власт 559. године п.н.е., након смрти свог оца. Одмах је кренуо у уједињавање персијских племена и успоставио јаку и јединствену државу. Након тога је кренуо у освајачке походе, а главни циљ му је био освајање Вавилона. Године 539. п.н.е. успео је да освоји Вавилон (град), али је тиме загосподарио и целим Вавилонским краљевством, које се протезало до граница Египта. Након његове смрти власт је преузео његов син Камбиз II, који је преузео поход да Египат и успео да дође до граница данашње Либије. Након њега на престо је дошао можда и највећи персијски краљ, Дарије I, који је владао од 522-486 године п.н.е. За време његове владавине персијско краљевство је доживело највећи процват и протезало се од реке Инд на истоку до Либије на западу. Међутим, покушај да се освоји Грчка и Спарта завршио се неуспехом јер су Персијанци доживели пораз на маратонском пољу у Грчкој. Након смрти Дарија I завладао је период мира и благостања које је трајало све док Македонци, са Александром Великим нису напали Персију. Главни град Персеполис је пао у Грчке руке 330. године п.н.е. и тај догађај се може сматрати падом древне Персије. Након овог догађаја, Персијом су владале многе династије, успостављене од војсковођа Александра Великог, земља је подељена, а део земље је заузела нова сила на светској позорници, Римска република (касније Римско царство). Почетком седмог века расте моћ арапских племена, уједињених под новом религијом – Исламом, коју је успоставио пророк Мухамед, што ће за Персију означити ново доба. Веома брзо након почетка експанзије ислама, персијска и иранска племена су једно по једно потпадале под власт арапских племена. Овим освајањима се полако увлачила у иранске народе и нова религија, да би половином осмог века, приликом Абу Муслимове револуције дошло до потпуног преласка на Ислам, али у великој мери је дошло и до асимилације Арапа и Иранаца. Након пет векова дошло је до нове опасности по Иран, овога пута са севера од моћног монголског царства под Џингис каном. Током 1220. и 1221. године сви већи градови су освојени од стране Монгола при чему су се десили страховити покољи становништва. Практично је побијена комплетна популација тих градова. Након монголских освајања опет је дуги низ година Иран био подељен на више малих државица под влашћу локалних вођа. У периоду када су европске државе вршиле експанзију и колонизацију великог дела света, Иран је потпао под утицај Русије и Велике Британије, да би поразом Русије у Првом светском рату пао под контролу само Велике Британије. 1979. године је извршена исламска револуција и од тада је Иран, иако има облике парламентарне демократије (на изборима се бира председник и посланици), практично под влашћу исламских свештеника.

Географија

Иран, са површином од 1.648.195 км², заузима 18. место у свету по величини територије. Укупан број становника је око 85 милиона. Главни град је Техеран са приближно 8 милиона становника. Иран се на северу граничи са Азербејџаном, Јерменијом, Туркменистаном и Каспијским морем, на истоку са Пакистаном и Авганистаном, на југу са Персијским и Оманским заливом и на западу са Турском и Ираком. Као што је речено, Иран је углавном планинска земља са пуно висоравни. Највиши врх Ирана је планина Дамаванд са висином од 5.671 метар. Највеће реке у земљи су Карун (920 км), Сефид руд (795 км) и Кархе (755 км). У источном делу Ирана налазе и две слане пустиње Дашт-е Кавир и Дашт-е Лут са укупном површином од 1.287 км².

Становништво

Иран је етнички разнолико друштво, а међу етнички односи су углавном пријатељски. Преовлађујућу етничку групу у земљи чине изворни говорници персијског језика – Персијанци, али су и они мешовитог порекла. Земља има важне турске и арапске елементе, Курде, Белуче, Бахтјарије, Луре и друге мањине као што су Јермени, Асирци и Јевреји. Највећа турска група су Азербејџанци који насељавају пограничне провинције на северозападу Ирана. Две друге турске групе су Касхка и Туркмени на североистоку земље. Званични језик у Ирану је Фарси (перскијски). Говоре се још курдски, јерменски и разни облици турског језика.

Знаменитости

Персеполис, главни град древног персијског краљевства. Проглашен светском баштином УНЕСЦА; Мирор Схрине, маузолеј, главно светилиште у граду Шираз; Имам џамија у Исфахану, са висином куполе од 52 метра; Хајоу мост у Исфахану, кроз који пролази чувени пут свиле.