Винча

Извор: Викикњиге
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Винча и њена култура


Винча је највеће и највише истражено неолитско насеље у Европи.На овом месту налазила се метропола једне богате културе. Праисторијско насеље у Винчи годинама је ископавано,али је испитан само његов средишњи део.На истраженом простору нађено је хиљаде предмета као што су разне вазе, посуде, оруђа....Многи од тих предмета данас се налазе у музејима у нашој земљи а и у иностранству.Рад на њиховом проучавању траје са несмањеним интересовањем и данас.На основу тих предмета, као и остатка грађевина, може се поуздано реконструисати цела историја Винче. Први део Винчине историје сачуван је само у деловима и зато није довољно јасан.На основу скромних остатака најстаријег насеља,закључује се да је Винча први пут насељена у тренутку када је култура средњег неолита ( старчевачка култура) већ прешла зенит и почела да се ближи свом крају,око 488 г.пре н.е.Како је Подунавље у то време било густо насељено,претпоставља се да су Винчу први населили колонисти у трагању за слободним њивама и пашњацима.Иако је њихово насеље било мало и краткотрајно,оставили су велику гробницу,изузетно значајану за упознавање њиховог физичког изгледа и културе. На основу археолошког материјала може се закључити да су први становници Винче живели у добросуседским односима са својим окружењем.Најстарије насеље у Винчи није било ни ограђено,ни утврђено.Свакодневни живот сељака био је испуњен напорним радом на изради камених алатки и разних керамичких производа као и сталном бригом за усеве,стоку и улов.Средином V миленијума пре н.е.почињу ланчани покрети народа који захватају и област око Винче.Тако у додиру са новим досељеницима старчевачка кутура прераста у нову,винчанску културу. Дух нове,винчанске културе и начина живота јасно је био изражен у архитектури.Куће су имале квадратне основе, вертикалне зидове и кров воде.Kao грађевински материјал коришћено је дрво и глина.Начин грађења унапређен је постављањем изолација од влаге,облепљивањем зидова и њиховим бојењем.Док су прве куће биле довољне за живот једне мање породице,касније су грађене велике правоугаоне грађевине са већим бројем просторија и „уграђеним“ намештајем. Континуитет културе још јаче потвђују керамичке израђевине-посуде и антропоморфне фигурине. Кроз ове израђевине испољен је висок смисао за уметничко обликовање. У периоду између 4500 и 3800 год. пре н.е.становници Винче остварују културу која далеко зрачи и доминира овим делом Европе.Винчанска култура покривала је територију већу од било које друге неолитске културе у Европи, а поједина њена насеља,по величини и броју становника,била су већа од касније насталих првих градова у Месопотамији, Егеји и Египту. У неким насељима већа пажња се поклањала земљорадњи и сточарству,а у некима трговини и занатству. Све ово омогућило је брз привредни успон,друштвено раслојавање и богаћење свих заједница винчанске културе.Заједнице људи које су гајиле стоку и обрађивале земљу стварале су вишкове производа,које су размењивали са суседним етно-културним групама и добијали сировине које нису имали на својој територији.С друге стране,стабилност привреде омогућила је винчанским заједницама да известан број својих чланова ослободи непосредне производње и да их усмери на посебне делатности,изналажења и прераду локалних сировина.На тај начин становници Винче дошли су до ретких стена и минерала(мермер,алабастер,..) Велика размена добара и развој комуникација дали су полет творцима винчанске културе и омогућили им развој.Винча и још неколико неолитских насеља у близини Вршца(Потпорањ),Крагујевца(Гривац,Дивостин),Титове Митровице(Валач) и Приштине(Предионица) постају велики религиозни и уметнички центри који утичу на ликовно стваралаштво свих неолитских заједница.На хиљаде нађених глинених фигурица и ваза,не откривају само маштовитост и уметничку надареност већ и развијено митотворство.Тематска разноликост глинених фигурина и њихов стилски развој доказ су да је у Винчанској култури превладана примитивна магија,тј.да је формирана јасна религијска мисао. Винчанске заједнице које су се посветиле проналажењу и обради нових сировина створиле су другачији духовни свет.Те заједнице су откриле метал.тј.бакар.

Винчанска култура била је у зениту све до око 3800 год.пре н.е.Тада постепено губи свој значај и лагано се гаси.Најпре насеља постају знатно мања па се приступа изградњи одбрамбеног система.Мада се и даље наставља локална производња свих оруђа и керамичких производа,Винча уместо метрополе која зрачи постаје само место где се сакупљају предмети са различитих страна.Овај замор у керамичкој производњи изазван је проналаском и све чешћом употребом метала,бакра и злата.Открићем ових метала започиње распад неолитског света. У Винчи је живот настављен све до доласка Римљана у наше крајеве,али не више са истим интезитетом нити на истом простору.

                                                                                Бојана Александрић  
                                                                                  * Малик,Бекам и Бока