Бели пиринач (на јапански начин)

Извор: Викикњиге
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Резиме[уреди]

Има много начина на који се пиринач спрема за употребу у оквриру сложенијих рецепата. Међутим, у далеко-источним земљама, пиринач се често узима без икаквих додатака као прилог уз остала јела, на сличан начин на који се разна пецива конзумирају у западним културама. Као један од начина припреме пиринча за конзумацију као прилог јелима, овде ћемо укратко изложити начин на који Јапанци припремају пиринач.

Главна разлика између западног и источног начина кувања пиринча јесте у времену кувања. У западним културама се пиринач најчешће кува током целокупног тока припреме. У источним културама топлота се додаје до првог кључа (до оног момента када вода проври), након чега се кува у сопственој пари без додавања топлоте.

У Јапану постоје два назива за пиринач. Kome (??? ideogram) означава сирови пиринач, и пиринач као биљну врсту. Meshi (??? ideogram) означава пиринач као припремљен прилог, а иста реч уједно има значење „јело“.

Намирнице[уреди]

(овде треба написати и понешто о врстама пиринча који се користи у Јапану и на Истоку уопште, као и о врстама пиринча у разним крајевима света.)

Нутритивне вредности[уреди]

(овде треба навести чињенице о нутритивним вредностима пиринча, а по могућности и поређење нутритивних вредности при различитим начинима припреме.)

Припрема[уреди]

Газирани приринач се прво добро испере под млазом воде. Пиринач се пере у мрежи (zaru) или у посуди у којој ће се кувати (kama). У западним земљама могу се користити цедиљке, односно шерпе. Када се добро оцеди, пиринач се ставља у kamu (шерпу), и у исту посуду се сипа иста запремина воде. У зависности од извора топлоте (електрични решо, отворени пламен, и сл.) количина воде може варирати. Правило је да јачи извор топлоте захтева више воде.

Посуда са пиринчем се ставља на извор топлоте и загрева док вода не прокључа. Чим вода прокључа, извор топлоте се гаси и посуда се оставља да би се пиринач кувао у сопственој пари. У зависности од извора топлоте, извор топлоте се не мора гасити одмах након што пиринач проври. Правило је да је топлотни капацитет извора топлоте (који је, на пример, већи код грејача који акумулирају топлоту у металним или керамичким плочама, а мањи код отвореног пламена, који престаје да емитује топлоту оног тренутка када му се прекине довод горива) обрнуто сразмеран времену током кога се допушта да вода ври. Значајно је да посуда мора остати поклопљена током кувања у пари. Време кувања у пари је између 25 и 35 минута, а најчешће око 30 минута.

За разлику од западног начина припремања, при коме се пиринач раскува и смекша, и при коме готов пиринач има већу влажност, источњачки метод даје пиринач који делује суво на додир и задржава већи ниво чврстине и интегритета зрна.