Апозиција

Извор: Викикњиге
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

АПОЗИЦИЈА

Апозиција је додатак именици који на други начин (помоћу нових података) казује оно што значи именица. Службу апозиције обично врши скуп речи у којем је именица главни члан. Апозиција је увек у истом падежу као и именица коју одређује. Апозиција се у говору одваја паузом, а у писању зарезима.

Апозиција означава исто оно што и субјекат који та апозиција ближе одређује. Апозиција је именичка синтагма која се слаже, конгруира, са именицом уз коју стоји.

Београд, наш главни град, налази се у централној Србији. Милош, мој најбољи друг, седи са мном у клупи.

Апозитив означава исто што и апозиција, само што може бити придев или придевска синтагма која конгруира са именицом, или именичка синтагма која не конгруира са именицом.

Пример за апозитив који је придев или придевска синтагма који је конгруентан, слаже се, са именицом из реченице. Љиљани, црвени и бели, замирисали су целу цвећару.

Пример за апозитив који је именичка синтагма која није конгруентна са именицом из реченице. Дете, косе мокре од снега, брзо је ушло у кућу да се згреје.

Атрибут је додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што значи именица. Атрибут одговара на питања: КАКАВ? ЧИЈИ? ОД ЧЕГА?... Службу атрибута врше:

☼ придеви, ☼ именице, ☼ заменице и ☼ бројеви,

Именице које су у служби атрибута обично стоје иза заменице коју одређују и могу се заменити придевом са истим значењем. Примери именица у служби атрибута: кошуља на пруге ► пругаста кошуља огрлица од злата ► златна огрлица торба ученика ► ученикова торба уже са брода ► бродско уже