Протисти/Глава 8

Chromalveolata је монофилетска група протиста, предложена од стране Томаса Кавалије-Смита 1998. године. Нема дефинисан статус таксономске категорије, али се може сматрати једним од царстава протиста. Први представник ове групе (заједнички предак данашњих група) био је хетеротрофни једноћелијски протист са два бича, који је секундарно ендосимбиотски „прихватио" ћелију црвених алги као хлоропласт. Филогенетски посматрано, најсроднија група хромалвеолатама је Archaeplastida, а затим следе Rhizaria и Excavata, као и мале групе Apusozoa и Centrohelida.

Савремене групе (раздели?) хромалвеолата су:

• Alveolata
• Cryptophyta (криптофите)
• Haptophyta (хаптофите)
• Heterokontophyta (хетероконтне алге)

Међу њима, поједине групе су секундарно изгубиле пластиде и способност фотосинтезе — трепљари, оомицете (водене „гљиве") и Goniomonadales.

Морфолошке карактеристике

Заједничке морфолошке карактеристике за кладу хромалвеолата су малобројне. Као такве могу се сматрати само:

1. присуство целулозе у већини ћелијских зидова
2. заједничко порекло хлоропласта

Свака од група има засебне морфолошке карактеристике, које се не јављају у другим групама. Тако, алвеолате поседују алвеоле у ћелијској мембрани, хаптофите поседују хаптонему, хетероконтне алге поседују два различита бича, а криптофите ејектозоме.

Систематика

колаж разноликости групе

Група Chromalveolata се према најсавременијем систему класификације дели на следећи начин:

раздео Alveolata Cavalier-Smith, 1991

Dinozoa Cavalier-Smith, 1981

Apicomplexa Levine, 1980

Ciliophora Doflein, 1901

Incertae sedis Alveolata

класа Cryptophyceae Pascher 1913, emend. Schoenichen, 1925 [syn. раздео Cryptophyta Cavalier-Smith, 1986]

Cryptomonadales Pascher, 1913

Goniomonadales Novarino and Lucas, 1993

раздео Haptophyta Hibberd, 1976

Pavlovophyceae Cavalier-Smith, 1986

Prymnesiophyceae Hibberd, 1976

раздео Heterokonta Cavalier-Smith, 1986

Actinophryidae Claus, 1874

Bacillariophyta Haeckel, 1878

Bicosoecida Grassé, 1926

Bolidomonas Guillou and Chrétiennot-Dinet, 1999 (Bolidophyceae Guillou et al., 1999)

Chrysophyceae Pascher, 1914

Dictyochophyceae Silva, 1980

Eustigmatales Hibberd, 1981

Hyphochytriales Sparrow 1960

Labyrinthulomycetes Dick, 2001

Opalinata Wenyon, 1926

Phaeophyceae Hansgirg, 1886

Pelagophyceae Andersen and Saunders, 1993

Peronosporomycetes Dick, 2001

Phaeothamniophyceae Andersen and Bailey, 1998

Pinguiochrysidales Kawachi, Inouye, Honda, O’Kelly, Bailey, Bidigare, and Andersen, 2003

Raphidophyceae Chadefaud, 1950

Schizocladia Kawai, Maeba, Sasaki, Okuda, and Henry, 2003

Synurales Andersen, 1987

Xanthophyceae Allorge, 1930

Литература

• Archibald, J. M. & Keeling, P. J. 2002. Recycled plastids: a "green movement" in eukaryotic evolution. Trends Genet. 18: 577-584.
• Cavalier-Smith, T. 1999. Principles of protein and lipid targeting in secondary symbiogenesis: Euglenoid, dinoflagellate, and sporozoan plastid origins and the eukaryote family tree. J. Eukaryot. Microbiol. 46: 347–66.
• Fast, N. M., Kissinger, J. C., Roos, D. S., & Keeling, P. J. 2001. Nuclear-encoded, plastid-targeted genes suggest a single common origin for apicomplexan and dinoflagellate plastids. Mol. Biol. Evol. 18: 418-426.
• Harper, J. T. & Keeling, P. J. 2003. Nucleus-encoded, plastid-targeted glyceraldehyde-3-phosphate dehydrogenase (GAPDH) indicates a single origin for chromalveolate plastids. Mol. Biol. Evol. 20: 1730-1735.
• Harper, J. T., Waanders, E. & Keeling, P. J. 2005. On the monophyly of chromalveolates using a six-protein phylogeny of eukaryotes. Int. J. System. Evol. Microbiol. 55: 487-496.
• Patron, N. J., Rogers, M. B. & Keeling, P. J. 2004. Gene replacement of fructose-1,6-bisphophate aldolase supports the hypothesis of a single photosynthetic ancestor of chromalveolates. Eukaryot. Cell. 3: 1169-1174.