Корисник:T7c06

Република Намибија је атлантска земља у југозападној Африци. Простире се на површини од 825.615 km². Граничи се са Анголом, Замбијом, Боцваном и Јужноафричком Републиком (укупна дужина границе 3936km). Према последњем попису има око 2.113.077 становника. Главни град је Виндхук (око 240.000 становника).

Историја

Територију данашње Намибије првобитно су насељавала племена Бушмани, Дамара и Мамака. Европљани су почели да се насељавају тек у 19. веку. Према тадашњој колонијалној подели већина територије је припадала Немачкој под називом колонија Југозападна Африка, док је мањи део територије био под британском контролом. Јужноафричка унија је окупирала колонију након победе над немачким снагама у Првом светском рату, а од 1920. је управљала територијом на основу мандата Лиге народа. Након завршетка Другог светског рата Јужноафричка Унија је одбила да врати мандат Уједињеним нацијама и наставила да управња без међународног признања. Године 1966. почиње борба за незаисност на челу борбе је војно- политичка организација (SWAPO), од тог периода почиње да се употребљава назив Намибија. Коначно 21. Марта 1990. Нмибија је проглашена независном државом. Први председник је био Сем Нујома (Sam Nujoma).

Географија

Назив Намибија је добила по пустињи Намиб (најстарија пустиња на свету стара 80 милиона година), која се простире дуж читавог атлантског приобаља, на чијем истоку је средишња висорававан са планинама, гребенастим брдима, пешчаним долинама и закржљалим травњацима. Највиши врх је на планини Брандберг 2606 m. Намибија се налази у умереном топлотном појасу. Клима варира од пустињске до суптропске, углавном је вруће и суво. У Намибији је регистровано више од 300 сунчаних дана годишње, што је чини једном од најсунчанијих регија на свету. У Намибији киша скоро и да не пада сем помало у престоници Виндхуку (250mm годишње).

Становништво

Намибија спада међу најређе насељене државе света и друга је најређе насељена земља на свету, одмах после Монголије. Расну структуру становништва чине црнци, белци и мелези. Око 80% становништва су хршћани док локлана веровања практикује 10-20% становништва. Енглески језик је службени језик. Половина Намибијанаца говори Овамбо (Oshiwambo) као први језик а веома је заступљен Африканс језик који је био заваничан језик за време Јужноафричке управе. Привреда Намибије је увелико зависна о вађењу и преради минерала за извоз. Захваљујући богатим наплавним налазиштима дијаманата, земља је велико светско извориште дијамантског драгог камења. Дијаманти се ваде на северу реке Орање, а окно близу Свакопмунда је највећи светски рудник уранијума. Намибијци су у суштини сточарски народ, најчешће узгајају овце, козе и говеда. У приобаљу се углавном баве риболовом, јер су воде Атлантског океана дуж обале Намибије најбогатије рибом у целој Африци.

Знаменитости

Национални парк Етоша (Etosha National Park) основан је 1907. година када је Намибија била део Немачке колоније. Етоша се простире око велике слане пустиње која заузима већи део парка. Пустиња је већином сува а за време лета се напуни водом и привлачи фламингосе. Етошу чине разне врсте птица, сисара, лептира као и неке угрожене врсте као што је црни носорог. Парк сваке године посети 300.000 туриста. Пећина Змајевог даха има највеће познато подземно језеро на свету које се налазаи на 60 m испод нивоа мора и површине је 19990m². Више од 40% Намибије је под заштитом. Она је прва афричка земља која је укључила заштиту животне средине у устав што је резултирало богатство дивљих животиња.