Викишколарац:Европа/Црна Гора

Извор: Викикњиге

Црна Гора је суверена република која се налази у југоисточној Европи на источној обали Јадранског мора. На истоку се граничи са Републиком Србијом, на југу са Албанијом, са Хрватском на западу и Босном и Херцегивном на северу. Копнена површина Црне Горе је 13821км², док површина обалног мора износи 2440км². Дужина обале је 293,5 км. Главни град је Подгорица.Она представља политичко средиште Републике Црне Горе. У њој се налазе влада и парламент, док је културна престоница Цетиње. Службени језик у Црној гори је црногорски језик, а у службеној употреби су равноправна два писма: ћирилица и латиница. Валута која се користи је евро, иако Црна Гора званично није чланица ни ЕУ, ни еврозоне.

Застава Црне Горе
Мапа локације Црне Горе у Европи
Бедем, Никшић, Црна Гора
Црква Светог Стефана

Историја[уреди]

Током античког периода на простору данашње Црне Горе живело је илирско племе Лабеати, које су одатле протерали Римљани. Тада се на територији данашње Црне Горе појавило племе Доклеата, чији се главни град налазио близу данашње Подгорице и звао се Доклеа.По њему је и држава настала у средњем веку на том простору и добила име Дукља. Почев од V века на простор данашње Црне Горе долазе Словени. У раном средњем веку настаје кнежевина Дукље, која заједно са суседним српским кнежевинама улази у састав прве српсе државе.

Почетком XI века територија Дукље улази у састав Византије. Током  готово читавог века се води борба за власт између Византије и Словена. Отприлике 1077. Дукља (односно Зета) је уздигнута до ранга краљевине. На власти се налазила династија Војисављевић. Крајем XII велики рашки жупан Стефан Немања je потиснуо Војисављевиће и византијске вазале из Зете и дао власт свом најстаријем сину Вукану. Почетком Османске (Турска) најезде владари Црне Горе су покушали да се супроставе освајачима уступањем приморских градова Млечанима (Венеција).  Крајем XIV века на власт долази лоза Црнојевића. Током њихове владавине престоница Црне Горе је пренета на Цетиње.

Са доласком Османлија Црна Гора постаје санџак.У XVII веку Црна Гора постаје теократска држава, а на њеном челу се смењују владике Црногорске митрополије. Најзначајније владике су биле из редова породице Петровић-Његош. Црна Гора Берлински конгресом (1878.) добија независност. Дефинисана је као уставна монархија, али је практично сву власт задражао кнез. Године 1910. кнез Никола је Црну Гору прогласио краљевином, а себе њеним првим (и јединим) краљем.

Након завршетка Првог светског рата 1818. окупља се Подгоричка скупштина која доноси одлуку о присаједињењу Црне Горе Србији. Црна Гора је 1941. окупирана од стране Италије и претворена у италијански протекторат. Након завршетка Другог светског рата 1945. Црна Гора је постала једна од шест република ФНРЈ са седиштем у Титограду (данашња Подгорица). После распада СФРЈ, грађани Црне Горе су на референдуму 1992. подржали њен останак у федерацији са Србијом. На референдуму 2006. године грађани Црне Горе су се изјаснили за њену независност.

Географија[уреди]

 Црна Гора се налази на Балкану. Рељеф углавном чине планине. Највиши врх Црне Горе је Зла Колата на Проклетијама са надморском висином од 2534 m. Тло Црне Горе, црвеница, је погодно за узгој дувана, винове лозе, воћа, маслина и других култура. На климу Црне Горе знатно утичу велике водене површине Јадранског мора и Скадарског језера, као и планине. На Приморју преовладава средоземна клима, а у планинским деловима (централни део и север) континентална. Реке Црне Горе припадају Црноморском и Јадранском сливу. Најдужа река је Тара (141 км). Највеће језеро Црне Горе је Скадарско језеро.

У Црној Гори самоникло расте преко 2880 врста и подврста биљака. Ту су и бројне животиње као што су рис (Lynx lynx), јелен лопатар (Dama dama), јелен (Cervus elephus), козорог (Capra ibex) и др. У Црној Гори постоји 5 националних паркова: Национални парк Дурмитор, Национални парк Биоградска гора, Национални парк Ловћен, Национални парк Скадарско језеро, Национални парк Проклетије.

Становништво[уреди]

Према резултатима пописа становништва из 2011. у Црној Гори живи 620.029 становника.Етнички састав становништва је следећи: Црногорци (44,69%), Срби (28,73%), Бошњаци (8,65%), Албанци (4,91%), Муслимани (3,31%), Роми (1,01%), Хрвати (0,97%),остали (7,44%).

Званичан језик је црногорски језик. Поред овог језика у Црној Гори су признати и српски, албански, бошњачки и хрватски језик. Већина грађана Црне Горе је православне вероисповести. Такође, у држави постоји и значајан број сунитских муслимана који имају своју Исламску заједницу Црне Горе, док су католички верници организовани око Барске надбискупије и Которске бискупије.

Знаменитости[уреди]

Неке од знаменитости Црне Горе су:

  1. Кањон реке Таре и Ђурђевића мост: дужина моста је 365 метара, а висина 172. Мост је саграђен за само три године, дубина кањона на неким местима је и до 1300 метара.
  2. Манастир Острог: важи за чудотворно место у Црној Гори. У манастиру се чувају мошти и гроб светог Василија Острошког.
  3. Цетиње: историјска престоница Црне Горе. Због своје аутентичне архитектуре и великог броја историјских грађевина и реликвија  овај град је добио назив „град-музеј“.
  4. Ловћен: планина која сe уздижe нeдалeко од града Котор, на њој сe налазe маузолeј Пeтра II Петровића Њeгоша.