Викишколарац:Европа/Украјина

Извор: Викикњиге
Застава Украјине
Мапа

Украјина (укр. Украина [укрɑˈјинɑ]) је држава у источној и делимично средњој Европи. По броју становника заузима 34. место у свету, по територији 44. место. Украјина је прва европска држава по територији која се у потпуности налази у Европи. Главни град је град Кијев. Државни језик је украјински. Граничи се са Белорусијом на северу, Пољском , Словачком и Мађарском  - на западу, Румунијом и Молдавијом - на југозападу, Русијом  - на истоку, североистоку и, де фацто, на југу. На југу и југоистоку га оперу Црно и Азовско море; Има поморске границе са Румунијом у Црном мору и са Русијом у Црном и Азовском мору.

Историја[уреди]

До 882. године у Кијеву су, према хроници , владали кнезови Асколд и Дир. Новгородски кнез Олег је 882. године заузео Кијев, убивши његове кнезове , и ту преместио своју престоницу из Новгорода - Кијев је постао престоница староруске државе, која је у свој састав укључила земљу дуж трговачког пута „ од Варјага ка Грцима “ . северно до Ладоге и земље слива горње Волге источно до Мурома Након поделе Пољске 1772-1795, Галиција прелази у посед Краљевине Галиције и Лодомерије Аустријског Хабзбуршког царства, а остатак Деснообалне Украјине, укључујући Подољу, Волињу  - у посед Руског царства. До краја 18. - почетка 19. века Украјина је била претежно аграрна област, а од средине 19. садашње источне области Украјине, а потом и Кијевска област, почињу да се развијају као индустријске. Не само украјински сељаци, већ и немачки колонисти, чији је број у Украјини био око пола милиона, одиграли су важну улогу у успостављању производње тржишног жита на југу Украјине, које се масовно извозило преко црноморских лука. До почетка 20. века, Карпатски регион је био други највећи регион производње нафте у свету после Бакуа.

Географија[уреди]

Украјина се налази у југоисточном делу Европе , у оквиру Источноевропске равнице . Територија републике у њеним међународно признатим границама износи 603.549 км², што одговара 5,7% територије Европе и 0,44% светске територије (44. место по површини међу земљама света и 1. међу земље које се у потпуности налазе у Европи). Украјина има званичну границу са 7 држава чланица УН : на истоку, североистоку и заправо на југу (део Крима) са Русијом , на северу са Белорусијом , на западу са Пољском, Словачком, Мађарском, на југозападу са Молдавијом (део под контролом непризнате Придњестровске Молдавске Републике ) и Румуније. Рељеф већег дела територије има равничарски карактер: низије заузимају 70%, а висоравни и планине - 25% и 5%. Планине се налазе на западу (Украјински Карпати, највиша тачка је планина Ховерла, 2061 м надморске висине) и југу (Кримске планине , највиша тачка је планина Роман-Кош , 1545 м надморске висине). Главне низије: на југу - Црноморска низија, на северу - Полиска, у центру - Приднепровскаја, на западу -Закарпатска. Од краја 20. века, власти спроводе низ програма за ограничавање штетног утицаја индустријских и пољопривредних делатности на животну средину, али они, по правилу, имају ограничен ефекат.

Становништво[уреди]

Према резултатима националног пописа, од 5. децембра 2001. године, становништво Украјине је било 48.240.902 сталних становника и 48.457.102 људи од стварног становништва, а према проценама изведеним из израчунавања постојећег становништва стопе раста, до јула 2012. године, њен број се смањио на 44.596.155 људи; до 1. јануара 2017. године – до 42.414.900 сталних становника и 42.584.500 људи у садашњој популацији. Од 1. јануара 2018. године, према подацима Државне службе за статистику Украјине, становништво се смањило на 42.216.766 сталних становника и 42.386.403 тренутног становништва. Ови подаци не укључују Крим и Севастопољ; са њима, од 1. маја 2014. године - око 45.363,3 хиљаде људи садашње популације и 45.182.900 сталних становника. Украјина се тако налази на 37. месту у свету по броју становника . мањење становништва забележено је у свим регионима Украјине, укључујући и Кијев. Од 2020. године, најмањи пад становништва забележен је у областима Чернивци, Ривне и Волин. У 2011. години није забележен ниједан рођени у 11 хиљада насеља Украјине. Исте 2011. године, стопа наталитета је премашила стопу смртности само у 5 од 25 региона Украјине – Кијевској, Закарпатској, Волинској, Черновској и Ровенској. Украјина је 2012. године била на 19. месту међу земљама у свету по морталитету на 1.000 становника. Украјина је 2013. године била на 23. месту у свету по морталитету на 1.000 становника.

Занимљивости[уреди]

Да ли знате

●       да је Украјина по величини, друга највећа држава у Европи (иза Русије).

●     да се у периоду измећу 1739-1751. године око 100.000 Срба доселило у Украјину. Населили су две украјинске области, једну на десној обали Дњепра, којој су дали име "Нова Сербија" и другу у Доњецком базену која се звала "Славјаносербија".

●       да је Украјина «житница» Европе, због својих пространих степа које су претворене у житна поља.

●       Име Украјне потиче од речи која значи-погранична граница.