Pređi na sadržaj

Korisnik:Djordje20091

Izvor: Викикњиге

Diskretna računarska sredstva

[uredi]
  • Diskretna računarska sredstva obavljaju operacije isključivo sa diskretnim podacima.
  • Sve vrednosti koje se koriste (U/I, međurezultati) predstavljaju se u obliku brojeva koji se zapisuju pomoću pojedinačnih cifara.
  • Sva izračunavanja se vrše prema pravilima za operacije sa brojevima. Zbog toga se diskretna računarska sredstva nazivaju cifrarskim, odnosno digitalnim.

Osobine diskretnih računarskih sredstava

[uredi]
  • Svaka cifra broja se registruje u odvojenom objektu kao jedno od njegovih diskretnih stanja. Obično se objekat koji predstavlja diskretno stanje naziva ćelija. Kod elektronskih digitalnih računara ćelija predstavlja dva stabilna stanja.
  • Tačnost dobijenog rezultata ne zavisi od preciznosti izrade računarskog sredstva.
  • Diskretna računarska sredstva mogu da rešavaju opšte probleme, odnosno mogu da se programiraju.
  • Brzina izračunavanja rezultata zavisi od složenosti problema koji se rešava. Ako je broj promena diskretnog stanja veći, vreme potrebno za dobijanje rezultata biće duže. Takođe, vreme izračunavanja zavisi i od brzine promene diskretnog stanja.

Pametni gradovi

[uredi]
  • Pametni gradovi su urbana mesta koja koriste digitalnu tehnologiju da sakupe podatke i obezbede usluge. Podaci mogu biti prikupljeni od građana, uređaja, zgrada i kamera. Aplikacije uključuju saobraćajne i transportne sisteme, elektrane, vodovodne mreže, odlaganje otpada i tako dalje.
  • Na primer, ukoliko su ulice prazne, senzori za parkiranje omogućavaju stanovnicima da putem aplikacije dobiju informacije o slobodnim parking mestima u realnom vremenu. Takođe, senzori za otpad predstavljaju kontejnere sa vakuumom koji transportuju smeće kroz cevi ispod zemlje do skladišta. Na ovaj način rešen je problem buke kamiona za odvoz smeća i značajno su smanjeni troškovi održavanja.
  • Valjalo bi pomenuti Cirih u Švajcarskoj. Za Cirih je sve počelo projektom ulične rasvete. Grad je uveo seriju uličnih svetiljki koje su se prilagođavale nivou saobraćaja pomoću senzora, čime je ulično osvetljenje postalo intenzivnije ili prigušenije u skladu sa dešavanjima. Projekat je omogućio uštedu energije do 70%. Od tada je Cirih proširio pametne ulične svetiljke širom grada i uspostavio širok spektar senzornih tehnologija za prikupljanje podataka o životnoj sredini i merenje protoka saobraćaja.
  • Pametan sistem upravljanja, koji povezuje gradsko grejanje, struju i hlađenje, takođe se pokazao veoma efikasnim.