Delo Aristotelovo
Životi i mišljenja velikih filosofa | [Aristotelo i grčka nauka]
<< Istoriska pozadina | Delo Aristotelovo | Zasnivanje logike >>
Jednom učitelju koji je davao obrazovanje kralju kraljeva neće biti teško da i y neprijateljski raspoloženom gradu nađe učenika. Kad je Aristotelo sa pedeset i tri godine otvorio svoju školu, Likejon, došlo mu je toliko učenika da su za održavanje reda bili nužni komplikovani propisi. Učenici su sami određivali ove propise, i svakog desetog dana birali su jednoga iz svoje sredine za nadzornika škole. Ali ne treba misliti da je ta škola bila mesto stroge discipline, jer predana slika pokazuje nam, šta više, učenike pri zajedničkom ručku sa njihovim učiteljem, i pri nastavi koja je trajala za vreme zajedničkih šetnji na putu pored vežbališta po kojem je Likejon dobio svoje ime.
Ova nova škola nije nimalo bila podražavanje one škole koju je Platon ostavio iza sebe. Akademija je pre svih stvari bila posvećena matematici i spekulativnoj i političkoj filosofiji; Likejon je pre bio sklon biologiji i ostalim prirodnim naukama. Ako smemo verovati Pliniju, Aleksandar je svojim lovcima, poljarima, baštovanima i ribarima dao uputstva da Aristotela snabdevaju svim zoološkim i botaničkim materijalom koji bi on mogao poželeti. Druti antički pisci izveštavaju nas da je Aristotelo jedared imao na raspoloženju hiljadu ljudi, rasutih po svoj Jeladi i Aziji, da mu kupe obrasce flore i faune y svakoj zemlji. Sa ovim materijalom mogao je da uredi prvu veliku zoološku baštu na svetu. Jedva ce mogao dovoljno oceniti uticaj ove zbirke na njegovu nauku i filosofiju.
Gde je Aristotelo našao sredstva za finansiranje toga preduzeća? On je već sam, y to doba, bio čovek s velikim prihodima, i priženio ce na imanje jednoga od najmoćnijih državnika Jelade. Atenej izveštava (svakako malo preterujući) da je Aleksandar dao Aristotelu, za fizikalne i biološke institucije i y svrhe izučavanja, sumu od 800 talenata (po današnjoj kupovnoj snazi otprilike din. 238,000,000, - 1934 g., op. Golija) . Neki uzimaju da je na Aristotelov potsticaj Aleksandar izaslao skupu ekspediciju da ispita izvore Nila i uzroke njegovih periodičnih plavljenja. Posao kao što je zbirka od 158 državnih ustava nagovešćuje nam znatnu četu pomoćnika i sekretara. Ukratko, ovde imamo prvi primer y evropskoj istoriji kako ce y velikii potezima finansira nauka iz javnih sredstava. Koliko bismo postigli y znanju kad bi moderne države na sličan izdašan način potpomogle naučno ispitivanje!
Ali, mi bismo bili nepravedni prema Aristotelu kad bismo pustili iz vida gotovo fatalnu ograničenost oruđa kojim je on raspolagao pored svojih besprimernih izvora i sredstava. On je morao da preduzima »određivanja vremena bez časovnika, upoređivanja temperature bez termometra, astronomska posmatranja bez teleskopa, i meteorološka izučavanja bez barometra«. On je živeo y vremenu »koje je od svih naših matematičkih, optičkih i fizikalnih instrumenata jedva imalo koji drugi osim lineala i šestara, a samo za neke druge imalo je najnesavršenije surogate; hemiske analize, tačna merenja i odmeravanja, i moćna primena matematike y fizici, sve je to bilo nepoznato; atraktivna snaga materije, zakon gravitacije, pojave električnosti, uslovi hemiske kombinacije, dejstva vazdušnoga pritiska, priroda svetlosti, sagaranja, i t. d., ukratko sve činjenice na kojima ce osnivaju novije fizikalne teorije nisu još sasvim ili bezmalo nikako bile otkrivene.
Ovde ce vidi kako izumi formiraju istoriju: zbog nemanja teleskopa Aristotelova astronomija je tvorevina detinjske romantike; i zbog nemanja mikroskopa njegova biologija neprestano je zbunjena. Odista, baš y oblasti industriskih i tehničkih izuma Jelada je najdublje ostala ispod opšteg nivoa svojih neuporedivih delatnosti. Grčko preziranje ručnoga rada, izuzevši trome robove, nije nikome davalo prilike za neposredno poznanstvo sa procesima proizvodnje, za onaj potsticajni dodir sa mašinama koji otkriva nedostatke i nagoveštava mogućnosti; tehnička izumevanja mogli su da čine samo oni koji nisu nikakva interesa imali y njima, i koji ne bi od njih mogli da izvlače nikakvu materijalnu korist. Možda je baš jevtina cena robova sprečavala izume; snaga mišica još je uvek jevtinija nego snaga mašine. I tako, dok je grčka trgovina osvajala Sredozemno More, i grčka filosofija osvajala svet oko Sredozemnog Mora, grčka prirodna nauka bila je rasuta, i grčka industrija ostala je na istom stupnju na kojem je stojala egejska industrija kad su je grčki upadači našli pre hiljadu godina y Knosu, Tirinsu i Mikeni. Nema sumnje da ovde leži razlog zašto ce Aristotelo tako retko doticao eksperimenta; mehanizam eksperimenta još nije bio stvoren, i najbolje što je on mogao da čini bilo je postizanje što universalnijeg i što kontinuiranijeg posmatranja. Pored svega toga, golema množina činjenica što su ih skupili on i njegovi pomagači bila je kamen temeljac za napredak nauke pre dve hiljade godina — jedno od čuda ljudskoga rada.
Spisi Aristotelovi idu na stotine. Jedni antički pisci pripisuju mu četiri stotine svezaka, a drugi hiljadu. Sačuvan je samo jedan deo, pa i taj već za sebe čini jednu biblioteku — po tome čovek može sebi da pretstavi širinu i veličinu celoga dela. Na prvom mestu stoje ljogigki radovi: Kategorije, Topika, Prva analitika i Druga analitika, O interpretaciji, i O sofistigkim dokazima; te radove sakupili su docniji peripatetičari i izdali pod zajedničkim imenom »Organon« Aristotelov (t. j. organ ili oruđe pravilnog mišljenja). Na drugo mesto dolaze radovi koji ce odnose na prirocne nauke: Fizika, O nebu, O postajanju i propadanju, Meteorologija, Uporedna anatomija i fiziologija, O duši, O delovima životinja, O kretanju životinja, i O postajanju životinja. Treće su estetdžčki radovi: Retorika i Poetika, i četvrto filosofiski radovi y užem smislu: Etika, Politika i Metafizika.
Odista, ovo je grčka Encyclopedia Britannica: svaki problem koji ce samo može zamisliti i ne zamisliti nalazi y njoj svoje mesto; i nije nikakvo čudo što je Aristotelo učio više zabluda i apsurdnosti nego li ikoji drugi filosof. Tu imamo sintezu znanja i teorije kakvu niko drugi nije izvršio do dana Spenserovih, a ni tada ni napola tako veličanstveno; i mnogo pre tu leži osvojenje sveta nego li y iznenadnoj i brutalnoj pobedi Aleksandrovoj. Ako je filosofija traženje jedinstva, onda Aristotelo zaslužuje ono visoko ime što ga je nosio kroz dvadeset vekova — Ille Philosophus: filosof.
Razume ce, duhu koji je bio tako naučno nastrojen nedostajalo je poezije. Od Aristotela ne možemo očekivati književnu briljantnost koje su puni spisi dramatičara-filosofa Platona. Mesto da nam daje visoku literaturu, y kojoj je filosofija ovaploćena (ili pomračena) y mitskom i fantastičnom obliku, Aristotelo nam daje stručnu, apstraktnu i koncentrisanu nauku; ko njega potraži da nađe zabave, tražiće svoj novac natrag. Mesto da lepoj literaturi stvara nove reči, kao Platon, on je izgradio terminologiju za nauku i filosofiju: danas mi jedva možemo govoriti o kojoj nauci a da ce ne poslužimo rečima koje je on doneo; kao fosilni ostaci leže na putu našega govora: sposobnost, značenje, maksim (to je, kod Aristotela, značilo gornji stav silogizma), kategorija, energija, aktualitet, motiv, svrha, princip, oblik — svu tu valjanu, neobilazno nužnu monetu filosofskoga mišljenja skovao je njegov duh I možda je taj prelaz iz umetničkoga dijaloga ka brižljivoj naučnoj raspravi potreban korak y razvitku filosofije. Nauka, koja je osnova i kičma filosofije, nije mogla da napreduje dokle god nije razvila svoje sopstvene stroge metode rada i izražavanja. I Aristotelo je pisao književne dijaloge koji su y svoje vreme bili jednako cenjeni kao i Platonovi; ali su oni izgubljeni, kao što su ce izgubile i naučne rasprave Platonove. Verovatno je da je vreme od svakoga sačuvalo ono što je bolje.
Mogućno je i to da dela koja ce pripisuju Aristotelu nisu njegova nego da su kompilacije učenika i pristalica koji su y svojim beleškama sačuvali neulepšano gradivo njegovih predavanja. Ne čini ce da je sam Aristotelo osim svojih spisa o logici i retorici publikovao i druge specijalne radove, a i sadanji oblik njegovim logičkim raspravama dali su docniji izdavači. Što ce tiče Metafizike i Politike, čini ce da su izdavači bez revizije ili izmene sastavili beleške koje je Aristotelo iza sebe ostavio. Čak i stilistička jedinstvenost kojom ce odlikuju Aristotelovi spisi, i koja braniocima njegovog neposrednoga autorstva daje dokazna sredstva, ima svoje poreklo y zajedničkom izdanju Peripatetičke škole. Ova okolnost izazivala je mnoge i žestoke prepirke, kao i homersko pitanje, i to će jedva interesovati brzoga čitaoca. a skromnoga ispitivača primorava da ce uzdržava od svoga suda. U svakom slučaju možemo pouzdano smatrati da je Aristotelo duhovni otac svih dela koje nose njegovo ime; ruka koja je stvar svršavala mogla bi y nekom slučaju da pripada drugome, ali su glava i srce njegovi.
<< Istoriska pozadina | Delo Aristotelovo | Zasnivanje logike >>