Jezik C

Izvor: Викикњиге
Idi na navigaciju Idi na pretragu

C (čita se ce) je struktuirani (imperativni, proceduralni) programski jezik opšte namene razvijan od strane njegovog autora Denisa Ričija između 1969. godine i 1973. godine u AT&T Bell laboratorijama. Struktuirano programiranje je danas zastarelo (obično su viši jezici objektno-orijentisani) ali ni njima nisu nepoznate strukture. Razvoj C jezika je počeo u želji da se napravi programski jezik u kom će biti pisan Juniks operativni sistem. U to vreme su operativni sistemi pisani u asembleru što je bila česta praksa tog vremena. Problem sa asemblerskim jezicima jeste

  • loša čitljivost koda
  • jedan asembler za jedan procesor (kod pisan u asembleru za jednu procesorsku arhitekturu neće biti kompatibilan sa ostalim proc. arhitekturama)

Sem što je pomogao u razvoju Juniks operativnih sistema on je stekao ogromnu popularnost tako da ga danas koriste mnogi programeri, dosta jezika je pokupilo njegove osobine uključujući:

  • C#
  • D
  • Go
  • Rust
  • Java
  • JavaScript
  • Limbo
  • LPC
  • Perl
  • PHP
  • Python
  • C++
  • ...

Veruje se da njegovo vreme tek dolazi i da će imati masovnu primenu i u robotici kao programski jezik za rad sa mikrokontrolerima što će u ogromnoj meri smanjiti korišćenje asemblera za takve poslove.

Pokretanje C koda[uredi]

Pokretanje C izvornog koda se može vršiti pomoću

  • mingw32 kompajlera
  • gcc kompajlera

Kompajler prevodi izvorni kod napisan u nekom višem programskom jeziku u mašinski kod koji je razumljiv računaru. Proces prevođenja u mašinski kod naziva se kompajliranje.

To bi značilo da kod možete napisati u Beležnici ili nekom drugom uređivaču teksta kog imate na računaru i iz Komandne table ili Terminala pokrenuti taj kod ako imate instaliran kompajler. Ovo može biti vrlo mukotrpan proces pa se zato pisanje koda olakšava uvođenjem IDE (eng. Integrated Development Environment - Integrisano razvojno okruženje) koje uočava greške, omogućava pisanje izvornog koda i njegovo prevođenje direktno u nekoliko klikova mišem. Nakon što kod bude preveden on se može pokrenuti ako ne postoje greške u kodu.

Struktura C jezika[uredi]

Na početku sam napomenuo da je C programski jezik struktuiran. Sada ćete na primeru videti kako izgleda kod pisan u ovom programskom jeziku. Kod koji će biti prikazan u primeru se može pokretati bez problema na većini modernih kompajlera, ali postoje i odstupanja (C89 i C99).


#include<stdio.h> // говоримо програму да ћемо користити библиотеку stdio.h 

main() // main метода је она коју програм прву извршава и она мора постојати у изворном коду
{ 
/*

Витичасте заграде ( {} ) користимо да дефинишемо простор методе
// - иза ове две црте се налазе коментар у једној линији. Њега програм не обрађује

*/
   printf("Zdravo svete!"); // функцијом printf говоримо да желимо да програм испише нешто на екрану. То 'нешто' у овом случају је текст.
}

Tipovi podataka u C programskom jeziku[uredi]

Tip podatka Dužina (broj bitova) Opseg
1 int 16 -32768 do 32767
2 float 32 -3.4·10-38 do 3.4·1038
3 double 64 -1.7·10-308 do 1.7·10308
4 char 8 0 do 255
5 void 0 bez vrednosti

Na tablici vidimo da postoji više tipova podataka. To su:

  • int (integer) - celobrojni podatak
  • float - realni podatak (realni broj)
  • double - realni podatak dvostruke tačnosti
  • char (character) - karakter, jedno slovo, broj , znak
  • void - podatak koji ne zadržava vrednost

Pokušajmo sada preko koda videti kako to funkcioniše.

#include<stdio.h>

main()
{
   int prviBroj = 1;
   printf("Prvi broj je ");
   printf(prviBroj);
}
#include<stdio.h>

main()
{
   double drugiBroj = 5.3;
   printf("Drugi broj je ");
   printf(drugiBroj);
}