Jezik C
C (čita se ce) je struktuirani (imperativni, proceduralni) programski jezik opšte namene razvijan od strane njegovog autora Denisa Ričija između 1969. godine i 1973. godine u AT&T Bell laboratorijama. Struktuirano programiranje je danas zastarelo (obično su viši jezici objektno-orijentisani) ali ni njima nisu nepoznate strukture. Razvoj C jezika je počeo u želji da se napravi programski jezik u kom će biti pisan Juniks operativni sistem. U to vreme su operativni sistemi pisani u asembleru što je bila česta praksa tog vremena. Problem sa asemblerskim jezicima jeste
- loša čitljivost koda
- jedan asembler za jedan procesor (kod pisan u asembleru za jednu procesorsku arhitekturu neće biti kompatibilan sa ostalim proc. arhitekturama)
Sem što je pomogao u razvoju Juniks operativnih sistema on je stekao ogromnu popularnost tako da ga danas koriste mnogi programeri, dosta jezika je pokupilo njegove osobine uključujući:
- C#
- D
- Go
- Rust
- Java
- JavaScript
- Limbo
- LPC
- Perl
- PHP
- Python
- C++
- ...
Veruje se da njegovo vreme tek dolazi i da će imati masovnu primenu i u robotici kao programski jezik za rad sa mikrokontrolerima što će u ogromnoj meri smanjiti korišćenje asemblera za takve poslove.
Pokretanje C koda
[uredi]Pokretanje C izvornog koda se može vršiti pomoću
- mingw32 kompajlera
- gcc kompajlera
Kompajler prevodi izvorni kod napisan u nekom višem programskom jeziku u mašinski kod koji je razumljiv računaru. Proces prevođenja u mašinski kod naziva se kompajliranje.
To bi značilo da kod možete napisati u Beležnici ili nekom drugom uređivaču teksta kog imate na računaru i iz Komandne table ili Terminala pokrenuti taj kod ako imate instaliran kompajler. Ovo može biti vrlo mukotrpan proces pa se zato pisanje koda olakšava uvođenjem IDE (eng. Integrated Development Environment - Integrisano razvojno okruženje) koje uočava greške, omogućava pisanje izvornog koda i njegovo prevođenje direktno u nekoliko klikova mišem. Nakon što kod bude preveden on se može pokrenuti ako ne postoje greške u kodu.
Struktura C jezika
[uredi]Na početku sam napomenuo da je C programski jezik struktuiran. Sada ćete na primeru videti kako izgleda kod pisan u ovom programskom jeziku. Kod koji će biti prikazan u primeru se može pokretati bez problema na većini modernih kompajlera, ali postoje i odstupanja (C89 i C99).
#include<stdio.h> // говоримо програму да ћемо користити библиотеку stdio.h
main() // main метода је она коју програм прву извршава и она мора постојати у изворном коду
{
/*
Витичасте заграде ( {} ) користимо да дефинишемо простор методе
// - иза ове две црте се налазе коментар у једној линији. Њега програм не обрађује
*/
printf("Zdravo svete!"); // функцијом printf говоримо да желимо да програм испише нешто на екрану. То 'нешто' у овом случају је текст.
}
Tipovi podataka u C programskom jeziku
[uredi]Tip podatka | Dužina (broj bitova) | Opseg | |
---|---|---|---|
1 | int | 16 | -32768 do 32767 |
2 | float | 32 | -3.4·10-38 do 3.4·1038 |
3 | double | 64 | -1.7·10-308 do 1.7·10308 |
4 | char | 8 | 0 do 255 |
5 | void | 0 | bez vrednosti |
Na tablici vidimo da postoji više tipova podataka. To su:
- int (integer) - celobrojni podatak
- float - realni podatak (realni broj)
- double - realni podatak dvostruke tačnosti
- char (character) - karakter, jedno slovo, broj , znak
- void - podatak koji ne zadržava vrednost
Pokušajmo sada preko koda videti kako to funkcioniše.
#include<stdio.h>
main()
{
int prviBroj = 1;
printf("Prvi broj je ");
printf(prviBroj);
}
#include<stdio.h>
main()
{
double drugiBroj = 5.3;
printf("Drugi broj je ");
printf(drugiBroj);
}