Јованвасиљевицц/превод2
Масовно складиште
[уреди]У рачунарству, масовна меморија се односи на складиштење великих количина података на начин који је трајан и читљив за машину. Уопштено, термин „масовна“ у „масовној меморији“ означава „велику“ у односу на савремене чврсте дискове, али се такође користио да означи „велику“ у односу на величину примарне меморије, као на пример флопи диск на личним рачунарима.[1]
Уређаји и/или системи који се описују као масовна меморија укључују траковске библиотеке, РАИД системе и разне врсте рачунарских уређаја као што су чврсти дискови (ХДД), магнетни тракови, магнето-оптички дискови, оптички дискови, меморијске картице и ССД уређаји. Масовна меморија обухвата уређаје са медијумима који се могу уклонити и који су фиксни. Она не укључује меморију са случајним приступом (РАМ).
Постоје две широке категорије масовне меморије: локални подаци у уређајима као што су паметни телефони или рачунари, и корпоративни сервери и дата центри за облак. За локално складиштење, ССД-ови постепено замењују ХДД-ове. У сегменту мобилних уређаја, од телефона до лаптопова, већина система данас је заснована на НАНД флеш меморији. Што се тиче предузећа и дата центара, установљени су нивои складиштења који користе комбинацију ССД и ХДД уређаја.
Дефиниција
[уреди]Појам „великих“ количина података, наравно, зависи од временског оквира и тржишног сегмента, јер се капацитет уређаја за складиштење повећао за много редова величине од почетака рачунарске технологије крајем 1940-их и наставља да расте. Међутим, у било ком временском оквиру, уобичајени уређаји за масовну меморију су обично много већи и истовремено много спорији од уобичајених примера савремене примарне меморије.
На конференцији за рачунарске технологије (ФЈЦЦ) коришћен је термин „масовна меморија“ за уређаје знатно веће од тадашњих чврстих дискова. Слично томе, у анализи из 1972. масовни меморијски системи као што су Ampex (Terabit Memory) који користи видео траку, Precision Industries (Unicon 690-212) који користи ласере, и International Video (IVC-1000) који користи видео траку, били су идентификовани као уређаји масовне меморије, а у литератури је најчешћа дефиниција капацитета масовне меморије била „трилион битова“ (1 терабит). Прва IEEE конференција о масовној меморији одржана је 1974. године, где је масовна меморија дефинисана као „капацитет реда величине 10^12 битова“ (1 гигабајт). Средином 1970-их IBM је користио овај термин у називу IBM 3850 система масовне меморије, који је пружао виртуелне дискове подржане хеликалним магнетним касетама, које су биле спорије од дискова, али са већим капацитетом који је био приступачнији од дискова.
У PC сегменту, термин „масовна меморија“ користио се за уређаје као што су флопи дискови, који су били знатно мањи од уређаја који нису сматрани масовном меморијом у тржишту великих рачунара.
Карактеристике уређаја за масовну меморију укључују:
- Одрживу брзину преноса података
- Време тражења
- Трошкове
- Капацитет
Медији за складиштење
[уреди]Магнетни дискови су доминантни медијум за складиштење у личним рачунарима. Оптички дискови, међутим, скоро искључиво се користе за дистрибуцију софтвера, музике и филмова у великим количинама, због ниске цене и ефикасности производње процеса калупљења који се користи за производњу ДВД-ова и компакт дискова, као и скоро универзалног присуства читача дискова у личним рачунарима и потрошачким уређајима.
Флеш меморија (посебно НАНД флеш) је стекла и наставља да заузима важну нишу као замена за магнетне чврсте дискове у високоперформансним корпоративним рачунарским системима, због своје поузданости која произилази из недостатка покретних делова и значајно нижег времена приступа у поређењу са традиционалним магнетним чврстим дисковима. Флеш меморија је такође дуго популарна као преносива меморија у виду УСБ стикова, где доминира на тржишту. То је због њене приступачности у нижим капацитетима и дуготрајности. Флеш меморија је постала честа и на лаптоповима у облику ССД-ова, из сличних разлога као и у корпоративним окружењима: висока отпорност на физички удар, због одсуства покретних делова, боље перформансе у односу на конвенционалне магнетне дискове, као и мања тежина и потрошња енергије. Флеш меморија је такође интегрисана у мобилне телефоне.
Дизајн рачунарских архитектура и оперативних система често је диктиран технологијом масовне меморије и сабирницом тог времена.
Употреба
[уреди]Уређаји за масовно складиштење података који се користе у десктоп и већини серверских рачунара обично организују своје податке у оквиру датотечног система. Избор датотечног система је често важан за максимизирање перформанси уређаја: општи датотечни системи (попут NTFS и HFS, на пример) обично слабо функционишу на споријим оптичким медијима, као што су компакт дискови.
Неки релациони базе података могу се поставити на уређаје за масовно складиштење без посредног датотечног система или управљача складишта. Oracle и MySQL, на пример, могу директно чувати податке табела на сировим блок уређајима.
На преносивим медијима, архивски формати (као што су tar архиве на магнетним тракама, који постављају податке датотека један иза другог) понекад се користе уместо датотечних система јер су преносивији и једноставнији за стримовање.
У уграђеним рачунарима, уобичајено је мапирање меморије садржаја уређаја за масовно складиштење (обично РОМ или флеш меморије), тако да се њихов садржај може обилазити као структура података у меморији или директно извршавати програмима.
Референце
[уреди]
- ↑ https://www.hyperstone.com/en/NAND-Flash-is-displacing-hard-disk-drives-1249,12728.html, NAND Flash is displacing Hard Disk Drives, Retrieved 29. May 2018
- ↑ 2,0 2,1 „Definition of: mass storage“. PC Magazine. Ziff Davis.
- ↑ 3,0 3,1 Sterling, Thomas; Anderson, Matthew; Brodowicz, Maciej (2018). „17 – Mass storage“. High performance computing. Morgan Kaufmann (Elsevier). ISBN 978-0-12-420158-3.
- ↑ https://www.hyperstone.com/en/NAND-Flash-is-displacing-hard-disk-drives-1249,12728.html, NAND Flash is displacing Hard Disk Drives, Retrieved 29. May 2018
- ↑ The 35th conference was held in 2019.
- ↑ Шаблон:Cite journal
- ↑ Taylor, Jim. „DVD FAQ“. „In 2003, six years after introduction, there were over 250 million DVD playback devices worldwide, counting DVD players, DVD PCs, and DVD game consoles.“