Интерна медицина

Извор: Викикњиге
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Артеријска хипертензија[уреди]

Под артеријском хипертензијом се подразумева повишени крвни притисак. Међутим, како се не зна тачно колико износи нормални крвни притисак а одакле тачно почиње повишени крвни притисак обично се узима за границу врдност од 140/90 ммХг јер изнад те вредности се значајно повећава ризик од настанка комликација које су повезане са артеријском хипертенизијом. Тако најчешћа дефиниција артеријске хипертензије је она која какже да је то систолни крвни притисак преко 140 ммХг и дијастолни преко 90 ммХг. Постоје две врсте артеријске хипертензије. Највећи број људи има такозвану есенцијалну артеријску хипертензију којој се тачни узрок не зна око 95% људи. Само 5% људи имају такозвану секундарну артеријску хипертензију којој је могуће открити узрок. Етиопатогенеза Есенцијална артеријска хипертензија је непознате етиологије. Постоји један јако поједностављен модел који се често користи за лакше схватање на који начин се данас сагледава артеријска хипертензија. Овде видимо да артеријски притисак зависи од минутног волумена срца (МВС) и периферног отпора. На ова два фактора делују многи други фактори: ренални, нервни, хемијски (хормони, цитокини, неуротрансмитери). Такође важну улогу у регулацији крвног притиска игра и енодтел (еднотелна дисфункција је повезана са повећањем крвног притиска).