Тон

Тон кларинета забележен осцилографом.

Звучна виљушка

Тон (фр. son, eng. sound) настаје правилним, равномерним треперењем (кретњом) звучног извора.

Тон је звук који има одређену:

1. висину - одређује брзина и број треперења у једној секунди. Што је већи број треперења у секунди, тон више звучи и обрнуто.

• Људско ухо чује од 16 (најнижи тон који наше ухо може да одреди) - 20 000 (највиши тон који наше ухо може да одреди) треперења/сец.

• Камерни тон (а1) одређује висину тона и има 440 трептаја у секунди.
• Тонове различите висине бележимо у линијски систем.

2. јачину - зависи од величине треперења (амплитуде) извора тона. Што је већа амплитуда, тон је гласнији. На јачину тона утиче и висина тона. Наиме, дубоки тонови се чују знатно слабије од високих тонова.

• Степен јачине тонова у некој композицији бележи се динамичким знацима

().

3. трајање - зависи од тога колико дуго трепери извор тона. Кад се умири, звук престаје.

• Трајање тона означава облик ноте ( itd ).

4. боју - зависи од врсте материјала, облика и величине звучног извора који трепери.

• Ова особина тона нам помаже да лако разликујемо исте отпеване тонове основних људских гласова (сопран, алт, тенор, бас) или одсвиране на различитим музичким инструментима (кларинет, виолина, тимпани). Како сваки људски глас има различиту тонску боју, тако је има и сваки инструмент.

• Управо наведена 4 елемента доприносе да се тон разликује од шума или лупе која настаје неправилним треперењем неког тела.

• Тонови се записују нотама, а ноте се бележе у линијски систем ( ).

Види још

• Нота

   

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

Тон

Извори

<References>