Село Брезовице, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918)
Изглед
Село Брезовице, списак изгинулих и помрлих у ратовима (1912-1918) сегмент је из „Споменице изгинулих и помрлих Драгачеваца у ратовима за ослобођење и уједињење 1912-1918” Милисава Д. Протића-Гучанина, објављене у књизи „Драгачево и његови славни синови” 1940. године.
Списак
[уреди]- Аврамовић Јован, редов, умро код куће на боловању 9. новембра 1918.
- Аврамовић Светозар, редов, умро на Крфу - острво Вид 4. фебруара 1916.
- Капларевић Драгомир, редов, умро код куће на боловању 13. новембра 1918.
- Капларевић Миладин, редов, умро од глади код куће 26. фебруара 1917.
- Капларевић Милорад, редов III ч. I б. V прекобр. пука I поз, умро 1915.
- Мајсторовић Арсеније, редов II ч I б. X п. I поз, умро у Крушевцу 6. децембра 1914.
- Мајсторовић Велимир, редов II ч. V б. X п. I поз, умро код куће на боловању 29. јула 1915.
- Мајсторовић Љубомир, редов III ч. I б. V прек. п. I поз, умро у Крагујевцу 1915.
- Мајсторовић Миленко, редов, умро на боловању код куће 20. јула 1914.
- Мајсторовић Миљко, редов, умро на боловању код куће 20. јула 1914.
- Мајсторовић Младомир, редов V ч. I б. X кадров. п, умро на Конатици 13. новембра 1914.
- Мајсторовић Михаило, редов штаба X п. I поз, умро у Крагујевцу 20. новембра 1914.
- Мајсторовић Радосав, редов II ч. I б. X п. II поз, умро код куће 1915.
- Мајсторовић Стеван, редов, умро на боловању код куће 1. марта 1913.
- Мајсторовић Танасије, редов, умро у Чачанској болници 18. децембра 1914.
- Милекић Будимир, редов II ч. I б. X п. I поз, умро у Љешу 1912.
- Милекић Милорад, каплар II ч. I б. X п. II поз. заробљен на Маљену и нестао 11. октобра 1915.
- Пантелић Радоје, редов I ч. X п, пог. на Дренку 18. јула 1913.
- Сарић Димитрије, редов, умро у Ужицу 1914.
- Сарић Милован, регрут, умро од рана у оступању 1915.
- Општина Каонска, податке прикупили и списак савесно сачинили Мил. Костић, претседник општине и Јов. Пајовић, деловођа.
Извор
[уреди]- Протић, Милисав Д. (1940). Драгачево и његови славни синови. Ниш: Штампарија „Св. Цар Константин”.