Корисник:Пеетах.5

Западна Двина је река која се налази на североистоку Европе. Она протиче кроз три државе: Русију, Белорусију и Летонију. Река је током историје имала око 14 имена: Дина, Вина, Танаир, Турун, Родан и друга. Име Западна Двина се први пут помиње у аналима монаха Нестора, и сматра се да је оно финског порекла, а да у преводу значи „тихо, мирно“, док је име Даугава кованица настала од две старе балтичке речи: дауг – „много“ и ава – „вода“.

Ком сливу припадају, извор, ушће и притоке

Извор Западне Двине се налази на надморској висини од 215 метара, око 2 км северозападно од села Шеверево на Валдајској висоравни. Настаје из Анучијског потока који тече из јужног дела Корјакинске мочваре. После петсто метара спаја се са Корјакинским потоком, а након шест стотина метара се улива у Корјакино – мало шумско језеро. Четири километра низводно долази до северног врха језера Окхват и после десет километара проласка кроз језеро Западна Двина излази из њега, широка 10 – 15 метара. Укупна дужина реке је 1021 км, од којих 334 протиче кроз Русију, 335 кроз Белорусију, а 352 кроз Летонију. Припада Балтичком сливу јер се у облику ерозивне делте код полуострва Мангалсала улива у Ришки залив код истоименог града, односно Балтичко море. Највеће притоке са леве стране су јој Межа (највећа од свих притока – скоро 260 км) и Дисна, а са десне Дриса и Аивиексте. Веће притоке су такође: Волкота, Нетезма, Велеса, Касплиа, Ула, Ушача, Лауцеса, Илуксте, Кекавинија, Тороп, Лучоса, Обол, Полота, Дубна, Персе и Огре. Малих притока има око дванаест хиљада. Повезана је преко неактивног канала Березински са реком Дњепар и Црним морем. Поречје Западне Двине износи 87 900 квадратних километара, а проток воде на ушћу је 678 кубних метара у секунди. Долина реке има облик неправилног трапеза. Његова ширина на врху струје је до 0,9 километара, а у доњем току скоро 6 километара. Речни канал је нејасно разгранат, вијугав, са великим бројем брзака. Природа канала је каменита, са расцепима. Обални појас карактерише присуство громада и прилично је шумовит. Поплаве су честе, а поплавно подручје је билатерално. Река је пловна у свом доњем току. У периоду од децембра до марта је залеђена.

Флора и фауна

Пејзажи предела кроз које протиче Западна Двина су веома сликовити. Флора и фауна великог подручја тока реке су готово нетакнути. У горњем току реке од биљних врста преовлађују четинари (бор, смрека), док су у средњем и доњем току најзаступљеније плантаже бреза, јасике и храста. Од нижег биља доминирају бруснице и боровнице. Еколошка чистоћа воде подразумева разноврсну фауну реке. Од рибљих врста у њој се могу наћи штука, смуђ, плотица и многе друге; док на местима где су брзаци и плићаци нису ретки ракови и шкољке.

Градови и значајни објекти на реци

Насељавање слива Западне Двине је почело још у доба мезолита. У данашње време већи градови на њеним обалама су Витебск и Полоцк у Белорусији, а Даугавпилс и Рига у Летонији. Мањи градови на обалама Западне Двине су: Андреапол, Западна Двина, Велиж, Бешенковичи, Новополоцк, Дисна, Верхнедвинск, Друја, Краслава, Ливани, Јекабпилс, Плавинас, Аизкраукле, Јаунелглава, Лиел Јаунелглава, Кегумс, Огре, Икскиле и Саласпилс. Постојеће хидроелектране на реци су: ХЕ Западна Двина (једини велики извор енергије за Летонију који обезбеђује до 3 милијарде киловат часова годишње), ХЕ Рига, Плавинска ХЕ и ХЕ Кегум (изграђена 1939. године – пре совјетске ере Летоније). Пројектоване су или су у изградњи хидроелектране Полоцк, Витебск, Верхнедвинск и Бешенковичи – све на територији Белорусије.

Значај

Од давнина је ова река служила људима као транспортна артерија. Њом је пролазио светски познати пут „од Варјага (Викинга) у Грке“. Локално становништво је дуго користило за транспорт дрвне грађе сплаварењем. Западна Двина годишње излије у Балтичко море 20 хиљада кубних километара воде. Велики значај за становнике Белорусије и Летоније је и у снабдевању електричном енергијом из постојећих хидроелектрана, а процењује се да капацитет реке омогућава стварање још бар милијарду киловат часова годишње. Чиста, нетакнута природа у већем делу тока реке помаже развоју туризма (рафтинг, спортски риболов).

Занимљивости

Занимљиво је да је тачно место извирања Западне Двине коначно откривено те седамдесетих година прошлог века.Ушће Западне Двине, код Риге је налазиште ћилибара за које су знали и стари Римљани. Кад је први пут у својој хроници поменуо ову реку, монах Нестор је написао: „Дњепар ће потећи из шуме Волковске и тећи ће у подне, a Двина ће из исте шуме потећи у поноћ и ући у Варјашко море“. Према балтичкој легенди, врховни бог Перконс је наредио птицама и зверима да ископају ову реку.