Организација и архитектура рачунарског система

Организација рачунарског система означава везу измеду оперативних делова система. Атрибути система који се односе на организацију су ниво технологије употребљен за реализацију рачунарског система, начин комуникације измеду уредаја и рачунарског система или алгоритам тестирања исправности периферних уредаја од стране управљачке јединице рачунарског система. Организацији припадају контролни сигнали, коришћене меморијске технологије, технике реализације управљачких јединица, технике реализације кеш меморија, везе рачунара са периферијама и др. Рачунарски системи могу да садрже један или више процесора и да буду повезани са другим рачунарским системом. Поред структуре, сваки рачунарски систем поседује организацију и архитектуру. Архитектура рачунарског система се односи на атрибуте система који су видљиви за корисника тог система и који директор утиче на логику програма који пише корисник. Атрибути система који се односе на архитектуру су скуп инструкција, формат машинске речи, начин представљања података. Логика програма које пише корисник зависи од тога да ли рачунарски систем поседује инструкције за дељење реалних бројева или не. Архитектура рачунара се огледа кроз архитектуру централног процесора уграденог у тај рачунар.

Веома је значајно је разумети разлику између организације и архитектуре рачунарског система. Рачунари који су груписани у једну фамилију могу имати исту архитектуру, али другачију организацију. Можда најбољи пример разлике између организације и архитектуре представља архитектура ИБМ система С/370.

Први рачунарски системи са овом архитектуром су објављени 1970. године; објављени модели су се разликовали у брзини и цени. Корисник који је поседовао неки од модела раунара С/370 могао је, у случају повећаних захтева за ресурсима, да уз доплату прошири рачунар на неки од јачих модела. На тај начин корисник је штедео значајна материјална средства јер је добијао јачи рацунар по нижој цени (у однос на куповину потпуно новог рачунара истих карактеристика), л уз то је комплетан постојећи софтвер могао да извршава на новом моделу рачунара без икаквих преправки или допуна. Током година ИБМ је објавио, велики број нових модела нудећи већу процесорску снагу, већи капацитет меморије, нижу цену или све ово уз неке додате могућности. При том су нови моделл били организационо различити од претходних (нпр. због технолошких решења или нових виста материјала који су примењени). Архитектура рачунара ИБМ С/390 објављена 1990. године представија функционално проширење С/370 архитектуре. Нова архитектура је заснована на сличним основама док се рачунари ове фамилије организационо у великој мери разликују од рачунара фамилије С/370. Слично важи и за з серију рачунара, објављену 2000. године која је наследник С/390 фамилије. Између организације и архитектуре рачунара се не може у свим случајевима повући оштра граница. Због тога се и излагање материјала везаног за једну област преплиће са материјалом који припада другој области. Слична ситуација је и са материјалом изложеним у овој књизи.

У даљем тексту ће ИБМ Систем/360, ИБМ Систем/370 и ИБМ Систем/390 и ИБМ з серија бити редом означени као С/360, С/370, С/390 и з серија.