Корисник:Јованна 008
Системски позиви
[уреди]Услуге које оперативни систем може да пружи апликативним програмима остварују се уз помоћ системских позива. Програм уз помоћ системских позива комуницира са језгром и помоћ њега добијају могућност да изврше осетљиве операције у систему. Системски позиви представљају скуп функција који омогућавају повезивање оперативног система са апликацијама. Системски позиви су имплементирани тако да дозволе само операције које не могу бити штетне по рачунарски систем. Системским позивом се јасно дефинише које су дозвољене операције када је одговарајућа улога оперативног система у питању.
Режими
[уреди]Процесори савремених рачунарских система имају могућност рада у барем два различита режима:
- Корисничком (усер мод)
- Системском (супервисион, кернел мод)
У системском режиму могуће је извршити све инструкције док је број инструкција које је дозвољено извршити у корисничком режиму редукован. Инструкције за операције попут приступа улазно излазним уређајима заштићен деловима меморије итд. могуће је извршити само у системском режиму рада процесора. Апликативни програми се већи део времена извршавају у корисничком режиму, док је системски режим предвиђен за посебно осетљиве операције које изводи оперативни систем. При чему коришћење системског позива прелази се из корисничког у системски режим и даљу контролу преузима оперативни систем. Кључни део оперативног система који реагује у оваквим ситуацијама је језгро. Сви програми, често укључујући и системске програме, који се налазе на нивоу изнад језгра раде у корисничком режиму. Системски позиви користе језгро да би омогућили различите сервисе оперативног система.
Системске активности које се покрећу системским позивима попут приступа хардверу обављају се на нивоу језгра односно у системском режиму. Због осетљивости посла којим се језгро бави оно се обично учитава у посебан, заштићени део меморије.