Корисник:Алексиц10

Премеханички период

Писање и алфабет

Говор и слике су били најранији начин преноса информација али са пуно мана због ослањња на индивидуалне и колективне меморије. Решења су били системи писања и бројања -азбуке и бројни системи, уз помоћ тренутне технологије -глинених плочица, папируса …

Данас је могућност писања сасвим уобичајена, тако да је тешко замислити време када људи нису знали како да пишу. Међутим, у првом периоду развоја људског друштва људи су се споразумевали једино говором и помоћу цртежа. Прво познато писмо се појавило око 3000. година пне. у Месопотамији, на глиненим плочицама су урезивани знаци, писмо је познато као клинасто писмо и још увек није дешифровано.

Феничани су први применили алфабет који је садржао симболе који су одговарали појединачним слоговима и сугласницима. Алфабет је формиран и код других народа, Грци су прихватили феничански алфабет и додали му самогласнике, Римљани су преузели грчки…. Египћани, око 2600.г.п.н.е, на биљци папирусу пишу посебном врстом мастила.

Развој бројчаних система

Још у првобитној заједници постојала је потреба за бројањем, било за индивидуалне потребе било за потребе групе људи. Бројање је у почетку вршено поређењем једног скупа објеката са другим или бројањем камења или костију. Развој бројева помоћу којих могу једноставно да се изводе основне аритметичке операције је текао доста споро. Египћани који су заједно са Арапима имали развијену трговину користили су непозиционих бројни систем у коме су бројево од 1 до 9 били означени као вертикалне линије, број 10 као знак У.

Први бројчани систем сличан данашњем дефинисали су Индуси, они су користили деветоцифрени позициони бројчани систем. Декадни бројни систем – девет цифара и нула – из Индије у Европу пренели су у 12. веку арапски трговци па су ове цифре и бројеви названи ”арапским”.

Египатски бројеви

Овај систем бројева настао је око 3000. године ПНЕ. Древни египћани су одређеним хијероглифима доделили одређене нумеричке вредности.

Развој средстава за рачунаје

Претпоставка је да су прсти руке вероватно били прво средство коришћено као помоћ при рачунању. Једна од најстаријих направа је РАБОШ. Потиче из палеолита и представљао је кости животиња на које су се бележили бројеви у групама по 5 различитих дужина.

Као претача рачунара се обично помиње и камени монумент СТОУНХЕНЏ у јужној Енглеској.предпоставља се да је коришћен за израчунавање путање кретања сунца и предвиђање годишњих доба

Кипу

Древни народи су користили за памћење бројева канап са чворовима.Такво помагало називало се КИПУ.

Коришћен је широм тадашњег света. Инке су користиле кипу за чување података о порезима, броју становника као и за подсећање на будуће обавезе.

Састојао се од главног ужета , постављеног хоризонтално, на које су качена додатна ужад тако да висе. На њима су прављени чворови -облик чвора је прдстављао цифру, док је његово растојањ од главног ужеза представљало вредност цифре, Боја ужета је представљала особу или објекат на који се подаци односе.

АБАЦИ

Неки аутори сматрају да су прва права средства за рачунање биле античке табле за бројање назване АБАЦИ. Заснивало се на идеји каменчића за пребројавање који су били смештени у жлебове урезане у камене плоче или у плоче од глине. Каменчићи су могли да се померају између жлебова ради представљања различитих бројева .

Абакус

Тек много касније настала је идеја да каменчићи или дрвене куглице могу да клизе дуж жица разапетих од једне стране до друге оквира који је заменио таблу. Оваква идеја појавила се у кини у 13-ом веку. Абакус је тада постао врло погодно средство за рачунање. Кинеска верзија абакуса поседовала је 13 колона са по две куглице у делу на врху и 5 куглица у делу испод њих.

Вредности сваке куглице у горњем делу је 5 ако се налази у доњем положају (од заједничке границе горњег и доњег дела) или 0 ако се налази у горњем положају. Вредности куглице у доњем делу је један ако се налази у горњем или нула ако се налази у доњем положају.

Јапанци су копирали кинески абакус негде у 17. веку и усавршили га за обављање много сложенијих радњи. Јапански абакус има 21 колону са једном куглицом у горњем и 4 куглице у доњем делу. Абакус се доста дуго користио на Далеком истоку при вежбама у школи и често употребљаван као помоћна алатка у многим радњама.

На дводневном такмичењу одржаном 1946. године између јапанског абакисте и америчког такмичара који је вршио израчунавања на електромеханичком калкулатору, убедљиву победу у брзини и прецизностио однео је абакист.

Антикитера

На основу досадашњих истраживања, сматра се да је Антикитера примитиван, али софистицирано направљен аналогни рачунар за одређивање кретања планета. Вероватно је био један од првих аналогних рачунара који су икада направљени. Када би се унео неки датум помоћу ручице, механизам је на бројчаницима показивао положај планета, Сунца и Месеца за тај дан.

Њега су 1901. открили грчки ловци на сундјере у близини острва Антикитера по коме је механизам добио име. Механизам је настао око 100 година пре нове ере, а најмање што се може рећи о њему јесте да је врло оштроумно направљен и пажљиво осмишљен. С обзиром да је био део товара на једном морском транспорту могуће је да постоје и други слични неоткривени механизми.

На предњој страни механизма налази се бројчаник са две угравиране скале. Једна је фиксирана и на њој су нацртани знакови зодијака, док покретни прстен показује месеце у години. Слова угравирана на скали зодијака одговарају знацима на тањиру са календаром. Употреба за то доба напредних диференцијалних зупчаника у унутрашњости механизма омогућавала је да се положај небеских тела израчунава сабирањем и одузимањем угаоних брзина зупчаника.

Сложеност механизма није се уклапала у представе о степену развоја технологије у првом веку пре нове ере. Софистицирани комплет зупчаника који ротирају функционише као својеврсн диференцијални систем зупчаника, за какве се сматрало да су откривени тек у 16. веку када је почео убрзани развој механичких часовника.

За развој рачунарства је значајан 9.век када арапски математичар АЛХАВАРИЗВИ прецизно,корак по корак описује четири рачунске операције.По њему се сваки прецизно описан поступак за решавање неког задатка зове АЛГОРИТАМ и он представља један од основних појмова у рачунарству.

Зачетак идеје о вештачкој интелигенцији налазимо у радовима ЛУЛУСА.Наиме,1275.године шпански свештеник Лулус покушава да направи машину способну да извлачи логичке закључке. Први пут се у историји човечанства покренула идеја да се извесне умне радње могу препустити машини.