Викишколарац:Европа/Хрватска

Хрватска је држава у јужној Европи. Граничи се са Словенијом, Мађарском, Србијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором. Главни град је Загреб. Остали велики градови су Сплит, Ријека и Дубровник. Валута Хрватске је куна. Хрватска је 1. јула 2013. постала 28. чланица Европске уније.

Историја Хрватске[уреди]

Назив Хрват потиче из 6. и 7. века, када су Хрвати дошли са Карпата у данашњу Хрватску.

Од почетка 20. века Хрватска је била део Југославије. Хрватска је 1991. прогласила независност одржавањем првих демократских избора у земљи. Компликована ситуација значила је да је била принуђена да води бруталан рат који је опустошио многе делове Хрватске и друге делове Југославије.

Југославија — Ова држава обухватала је данашњу Србију, Црну Гору, Македонију, Босну и Херцеговину, Хрватску и Словенију. Постојао је до 1992. године и када се земља распала водили су се ратови - десетодневни рат у Словенији, велики сукоб у Хрватској, вишегодишњи рат у Босни и борбе између Срба и Албанаца на Косову, у Србији.

Хрватска је призната као независна држава 15. јануара 1992. године од стране Европске уније и Уједињених нација. Прва држава која је признала Хрватску био је Исланд 19. децембра 1991. Године.

Географија Хрватске[уреди]

Хрватска је позната по својој разноликој географији. Иако је мала држава, Хрватска има хиљаде километара обале и више од хиљаду острва. У унутрашњости је влада издвојила велике делове земље као националне паркове и шуме.

Највеће острво је Црес које има 405 км². Највиша планина у Хрватској је Динара са 1.830 метара.

Становништво Хрватске[уреди]

Већина људи у Хрватској су Хрвати, али постоје и велике мањине Срба. Поред тога, постоје мале мањине Мађара, Италијана и Босанаца. Хрватски језик је хрватски који је раније био познат као српскохрватски. Већина Хрвата су католици, али има и много православних и муслимана. Мали број говорника талијанског живи у Истри на северозападу земље.

Знаменитости Хрватске[уреди]

Шибенска катедрала, УНЕСЦО-ва светска баштина.

Хрватска је једна од најпопуларнијих дестинација за одмор на свету. Позната је по хиљадама километара разведене обале и острва. То је дом многих националних паркова, УНЕСЦО-ве светске баштине и историјских градова. Град Дубровник у јужној Хрватској сматра се једним од најлепших градова на свету. Остала места популарна међу туристима су истарско полуострво (и његови градови Пула и Ровињ), главни град Загреб, Сплит и Задар.

Више од 12 милиона туриста посети Хрватску сваке године. Земља има седам УНЕСЦО-ових мјеста свјетске баштине, укључујући: Национални парк Плитвичка језера, подручје препуно језера, пећина и шума и Стари град Дубровник, који је стално оцијењен као један од најљепших градова на свијету. Пре ратова 1990-их, десет милиона туриста је посећивало земљу сваке године. Током југословенских ратова туристи су нестали и број туриста није поново достигао предратни ниво све до 2006. Сада више туриста посећује земљу него икада раније.

Плитвичка језера[уреди]

Национални парк Плитвичка језера најпопуларнија је атракција у Хрватској, која привлачи посетиоце из целог света током целе године. Плитвичка језера су први национални парк у Хрватској проглашен давне 1949. године, а под заштитом је УНЕСЦО-а од 1979. године. Већи део парка је прекривен шумама, део травњацима, а само 1% језерима која су туристима најатрактивнија. Чак 16 њих дом је бројним животињским и биљним врстама које се могу посматрати са безбедне удаљености. Поред угоститељске понуде, која је заиста широка, посетиоцима се као додатни садржај нуди планинарење, бициклизам и санкање зими. Најбоље време за посету су касно пролеће и рана јесен.

Дворац Тракошћан у Вараждинској жупанији[уреди]

Најлепи дворац у Хрватској,Тракошћан, је ограничен грађевинама уз дворац, баштама и парком-шумом. То место је идеално за "бег" од градских центара. Настао је крајем 13. века 2017. године као део одбрамбеног састава,a данас је у власништву државе која путем музеја унутар замка, инфоемише посетиоце о његовој историској важности. Његови ходници и намоштај који га красе одушевљавају посетиоце лепотом и очуваношћу.