Ваздухопловна медицина/Садржај/Хипоксија

Извор: Викикњиге
Ефекти хипоксије на различитим надморским висинама условљени су смањењем парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху

Хипоксија (hypoxia) је стање смањене количине кисеоника у ћелијама и ткивима, што има за последицу поремећај у функционисању органа, система и ћелија.

Узроци настанка хипоксије[уреди]

Узроци настанка хипоксије укључују следеће:

Недовољна количина кисеоника у удахнутом ваздуху[уреди]

  • Недовољна количине кисеоника у атмосфери што изазива пад парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху, a има за последицу смањење оксигенације хемоглобина у плућним капиларима. У свим етапама транспорта кисеоника у организму његове вредности су смањене:(настаје због загађења атмосфере издувним гасовима, парама, димом и другим испарењима, боравак на високим планинама, у току инцидената у рудницима и подземним јамама, у ваздухопловству, космичким летовима, подводним активностима итд.)
  • Хиповентилација има за последицу смањену вентилацију и пад парцијалног притиска кисеоника у алвеолама, што резултира смањеним засићењем кисеоника хемоглобином и често је праћена хиперкапнијом,(изазвана је поремећајем рада дисајног центра, оштећења моторних путева у кичменој мождини]], слабости мускулатуре грудног коша због миастеније или тровања курареом итд.)
  • Експериментална хипоксија, коју карактерише вештачки изазван пад парцијалног притиска атмосферског ваздуха, који се у строго контролисаним условима под надзором лекара постиже; разређењем ваздуха у барокоморама или удисањем смеше гасова са смањеном количином кисеоника код човека или животиња, (нпр.90% азота и 10% кисеоника)

Болести плућа[уреди]

  • Сужење промера дисајних путева (изазван спазмом, отоком слузокоже, секретом , страним телима или туморозним израслинима),
  • Смањена размена кисеоника кроз алвеоларну мембрану (због њеног задебљања, присуства секрета и крви у алвеолама и смањења површине алвеоларне мембране извано : одстрањењем дела плућа из фунције након оперативних захвата на плућима туберкулозе, тумора и емфизема.
  • Десно-леви срчани шантови. Око 1% крви из системске циркулације заобилази оксигенацију у плућима и прелази директно у плућне вене, што смањује засићење кисеоником крви у њима. У случају урођених поремећаја на срцу и великим крвним судовима наведени проценат је знатно већи, а засићење крви кисеоником веома слабо (феномен "blue baby"). У ову групу спада и поремећај плућне циркулације праћен мешањем неоксигениране (венске) крви са (артеријском) оксигенисаном крви.

Поремећај транспорта кисеоника до ткива и ћелија[уреди]

  • Анемија и поремећаја у структури хемоглобина
  • Општа инсуфицијенција циркулације, праћена смањењем минутног волумена срца (срчани застој, поремећај ритма срца),
  • Поремећаја периферне циркулације (изазван спазамом, тромбозом, атериосклерозом, емболијом, упалним процесима периферних крвних судова). Код ове хипоксије долази до ткивне асфиксије због ниског парцијалног притиска кисеоника и вискоке вредности угљен диоксида.
  • Оток ткива

Неспособност ткива и ћелија да користе кисеоник[уреди]

  • Тровањем изазваних оштећења метаболичких процеса у ћелији,
  • Недостатак ћелијских ензима изазван смањеном количином витамина Б.

Несклад између количине О2 и потреба ћелија[уреди]

Несклад између количине и потреба ћелија за кисеоником изазван великом потрошњом кисоника.

Класификација хипоксије[уреди]

Хипоксична хипоксија[уреди]

  • Хипоксична хипоксија - означава све врсте хипоксије код којих до алвеола не стиже довољна количина кисеоника

Анемијска хипоксија[уреди]

  • Анемијска хипоксија - означава сва стања која су изазвана поремећајем транспорта кисеоника хемоглобином (због недовољних количина или хемијских оштећења структуре хемоглобина).

Застојна (циркулацијска) хипоксија[уреди]

  • Застојна (циркулацијска) хипоксија - означава хипоксична стања изазвана поремећајем циркулације која омета допремање кисеоника до ћелија и ткива.

Хистотоксична (ткивна) хипоксија[уреди]

  • Хистотоксична (ткивна) хипоксија - означава хипоксична стања у којима и поред довољне количине кисоника у организму ткива и ћелије не могу да га користе због оштећења оксидационих ензима у ћелијама изазваних тровањем (цијанидима, неким анестетицима итд.) или недостатком витамина Б. Код ове хипоксије у венској крви је повишен садржај кисеоника јер га ткива не искоришћавају.

Физиолошка хипоксија[уреди]

  • Хипоксија због прекомерне потрошње кисеоника (физиолошка хипоксија) - настаје због велике потрошње кисеоника при екстремном мишићном раду и може се јавити код спортиста и физичких радника.

Остале поделе хипоксије[уреди]

Према брзини настајања[уреди]

  • Перакутна, а као посебан облик перакутне хипоксије експлозивна (декомпресиона) хипоксија, која настаје када се у времену мањем од 1 секунде парцијални притисак атмосферског ваздуха смањи на 100mm живиног стуба или мање, а срећемо је у ваздухопловству и космонаутици због нарушавања херметичности кабинског простора (експлозивна декомпресија) и у експерименталним условима на људима и животињама у двокоморним хипобаричним барокоморама.
  • Акутна
  • Постепена
БРЗИНА НАСТАНКА ХИПОКСИЈЕ СА ВИСИНОМ
Висина у метрима Задесна хипоксија Експлоцивна декомпресија
6.706 10 мин 5 мин
7.620 3 мин 2 мин
10.644 75 сек 30 сек
12190 30 сек 23 сек
16.760 15 сек 15 сек

Према дужини трајања[уреди]

  • Стална (континуирана)
  • Повремена (интермитентна), коју карактерише наизменично смењивање хипоксије са периодом нормалног снабдевања крви кисеоником (нормоксија)

Дејство хипоксије на организам[уреди]

Дејство хипоксије на организам зависи од брзине настанка, тежине и дужине трајања, а карактеришу је:

  • Смањење менталне активности ( што се огледа кроз слабо памћење, заборавност, успорен мисаони ток, поспаност, еуфорију, главобољу, мучнину,) све до појаве трзаја, конвулзија и настанка коме
  • Смањење радне способности мускулатуре (што се манифестује успореним ходом, осећајем немоћи, ослабљеним и успореним рефлексима, лошом координацијом моторичких покрета акомодацијом ока,
  • Депресија респираторног центра коју прати губитак свести, кома и смрт

Знаци и симптоми[уреди]

Симптоми хипоксије се не могу одмах препознати јер су подмукли у свом почетку. Знаци и симптоми могу бити различити и индивидуални, за сваку особу и никада се не јављају истом прогресијом. Зато је важно да свака особа која може бити изложена хипоксији буде свесна свих знакова и симптома.

Знаци[уреди]

  • Убрзано дисање
  • Цијаноза
  • Лоша координација покрета
  • Летаргија / Умор
  • Лоша процена у извршавању одређених радњи

Симптоми:[уреди]

  • „Глад“ за ваздухом
  • Вртоглавица
  • Главобоља
  • Ментални замор мишића
  • Мучнина
  • Смењивање осећаја топлоте и хладноће
  • Голицање
  • Поремећај вида
  • Еуфорија

Вазоконстрикција и вазодилатација[уреди]

У већини ткива у организму, као реакција на хипоксију јавља се вазодилатација ( проширење промера ) крвних судова. Ширење крвних судова, омогућава ткивима прилив веће количине крви што донекле компензује хипоксију.

Насупрот томе, плућна циркулација одговора на хипоксију вазоконстрикцијом (сужењем промера) крвних судова. Ова појава је позната као хипоксична плућна вазоконстрикција.