Борци с територије Општине Ариље пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)
Борци с територије Општине Ариље пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)
Састав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.[1]
Ибарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис.[1] Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.[1]
Натписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења:
Бреково
[уреди]Споменик Благоју Марковићу (†1876) (Бреково - гробље)
- Овде почива раб божи БЛАГОЕ син почившег Радоице Марковића. Пож[иве] 22 г. Погибе на боју на Калипољу 24. јунија 1876. Ови крс подиже му брат Здравко и мајка Госпава. Донеше му кости у обшто гробље.[1]
Вирово
[уреди]Споменик Борисаву Недељковићу (†1876) (Вирово – Недељковићи)
- Знак овај показује краброг воиника I класе Баталиона БОРИСАВА син Милована Недељковића који се јуначки боријо са Турцима за отечество одупирући се сили Турској погибе 26. јуна 1876. Г. код Пазара у 24 г. живота свог по смрти остави сина Петра и супругу Радојку . Бог да га прости. Спомен п[одиже] Јован очув, Алексије брат и Петар син му.[2]
Миросаљци
[уреди]Споменик Милошу Милојевићу (†1877) (Миросаљци – Горње гробље)
- Знак Оваи показује краброг воиника I класе МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА коисе јуначки са турцима борио за отечество При Кнезу Милану Обреновићу Поживи 24. Г. а погибе. од турске пушке на Самокову 5. јануара 1877. Г. И овде тиело донешено и сарањено поред оца Петра Мил.[2]
Трешњевица
[уреди]Споменик Стефану Павловићу (†1876) (Трешњевица – Поље)
- Ој путниче чекни мало, не пожали труда свога што ћеш стати и читати биљег овај, реци бог да прости душу СТЕФАНА ПАВЛОВИЋА из Трешњевице храброг војника друге класе Баталијона Драгачевског кои је у 42. г. од живота свога јуначки борећи се противу турака у рату под књазом Миланом IV Обреновићем бранећи славу и слободу своје браће срба не одступајући испред турске силе пред војском Србском погинуо на шиљбоку на Борју 24. јуна 1876. г. Овај знак подиже му супруга Савка и синови Крста и Драгутин са браћом.[2]
Споменик Божу Раковићу (†1876) (Трешњевица – Поље)
- Овај знак показује вјечну успомену поч. БОЖА РАКОВИЋА из Трешњевице бив. војника друге класе баталијона драгачевског којије у 24 Години Младости своје борећисе против Турака за Славу и Слободу Србије погинуо у битци код Пазара 27. јуна 1876. Г. Бог да му душу прости Споменик овај из велике жалости подигоше своме једином сину Тужни Родитељи Дамњан и Спасенија с коим да се место сина теше.[2]
Споменик Миловану Ненадићу (†1876) (Трешњевица – Поље)
- Оваи Биљег Показује Пред Собом Сарањено Тело Почившег МИЛОВАНА НЕНАДИЋА из Трешњевице Краброг Воиника Прве Класе Баталијона Драгачевског Кои Поживи 24. г. умре 6. Деценбра 1876. г. Смрт му била од Ране добивене у Рату на Боином Пољу. Оваи спомен подигошему Браћа његова.[2]
Церова
[уреди]Споменик Милутину Цветићу (†1876) (Церова – Доње гробље)
- Нека му буде ова реч Бог да му душу прости Спомен оваи показује краброг доброг воиника МИЛУТИНА ЦВЕТИЋА из Церове кои живи 31. г. Бив. Кмет и после се јуначки борио са Турцима. А рањен 21. Јула 1876. г. Оваи спомен подиже из превелике туге и жалости супруга Обренија која са мужем поживела 12 година и брат му Живан.[2]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997..
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
Литература
[уреди]- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997..
- Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.