Kларинет/Историјат — разлика између измена
ISTORIJA 2_0_1_8 SUPER OCENA ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Поништена измена 21715 корисника 109.93.204.154 (разговор) ознака: поништење |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[File:Clarinet 4 key anon Bate.jpg|thumb|right|90 px|Претеча кларинета: [[кларинет]] са 4 дирке]] |
|||
CLARINETE SPIK ENGICH |
|||
По свом пореклу, '''[[кларинет]]''' (фр. ''clarinette'', енг. ''clarinet'', ит. ''clarinetto'', нем. ''Klarinette'')<ref>[[w:Властимир Перичић|Властимир Перичић]], [[w:Властимир Перичић#Књиге|''Вишејезични речник музичких термина'']]</ref> је најмлађи дрвени дувачки инструмент. Још у античко доба и у средњем веку постојали су различити типови дувачких инструмената. Најближи претеча је средњовековни дрвени дувачки инструмент који се у Немачкој звао шалмај (''Scalmei''), а у Француској шалимó (''chalumeau''). Оба назива потичу од латинске речи каламус (''calamus''), што значи ''трска''. |
|||
Први кларинет је начинио немачки градитељ флаута '''Јохан Кристоф Денер''' (''Johann Christoph Denner'') из Нирнберга, између 1690. и 1700. године. Он је прерадио једну врсту шалмаја, повећавајући му звучни обим додавањем броја рупица и две дирке. |
|||
Кларинет је добио име по високим барокним трубама светлог звука званим кларинама (''clarino''), чију је улогу у оркестру касније и преузео. |
|||
Даље усавршавање кларинета је везано за бројна имена градитеља и свирања на њему, који су му током времена додавали поједине дирке. Сигурно најреволуционарнији напредак кларинета представља примена '''Бемовог''' (''Böhm'') механизма, око 1840. године. |
|||
У прошлости су грађени [[w:klarinet|кларинет]]и у разним величинама и штимовима: ''A, B, C, Es, As'' итд. Данас се највише користе B и А кларинети, ређе Es, као и бас-кларинет. |
|||
Међу првима у оркестру кларинет користе француски композитор Рамо (''Rameau'') и представници манхајмске школе (К. Штамиц – ''K. Stamitz'' и други). Нарочито га је ценио и употребљавао Моцарт (''Mozart''). Од његовог времена, кларинет се редовно налази у симфонијском оркестру, а користи се и као соло инструмент.<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-i/ [[w:Радивој Лазић|Радивој Лазић]], школа: ''Учим кларинет I'']</ref> |
|||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 22. новембар 2018. у 02:07
По свом пореклу, кларинет (фр. clarinette, енг. clarinet, ит. clarinetto, нем. Klarinette)[1] је најмлађи дрвени дувачки инструмент. Још у античко доба и у средњем веку постојали су различити типови дувачких инструмената. Најближи претеча је средњовековни дрвени дувачки инструмент који се у Немачкој звао шалмај (Scalmei), а у Француској шалимó (chalumeau). Оба назива потичу од латинске речи каламус (calamus), што значи трска.
Први кларинет је начинио немачки градитељ флаута Јохан Кристоф Денер (Johann Christoph Denner) из Нирнберга, између 1690. и 1700. године. Он је прерадио једну врсту шалмаја, повећавајући му звучни обим додавањем броја рупица и две дирке.
Кларинет је добио име по високим барокним трубама светлог звука званим кларинама (clarino), чију је улогу у оркестру касније и преузео.
Даље усавршавање кларинета је везано за бројна имена градитеља и свирања на њему, који су му током времена додавали поједине дирке. Сигурно најреволуционарнији напредак кларинета представља примена Бемовог (Böhm) механизма, око 1840. године.
У прошлости су грађени кларинети у разним величинама и штимовима: A, B, C, Es, As итд. Данас се највише користе B и А кларинети, ређе Es, као и бас-кларинет.
Међу првима у оркестру кларинет користе француски композитор Рамо (Rameau) и представници манхајмске школе (К. Штамиц – K. Stamitz и други). Нарочито га је ценио и употребљавао Моцарт (Mozart). Од његовог времена, кларинет се редовно налази у симфонијском оркестру, а користи се и као соло инструмент.[2]
Литература
- Бруно Брун: Школа за кларинет 1. и 2. свеска, Просвета, Београд, 1956.
- Антон Еберст: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
- Антон Еберст: Основна школа за кларинет, Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.
- Радивој Лазић: Учим кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
- Бруно Брун: Школа за кларинет 3. свеска, Удружење музичких педагога Србије, Београд, 1975.
Референце
- ↑ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ↑ Радивој Лазић, школа: Учим кларинет I
Види још
- Све о кларинету
- Кларинет
- Kларинет/Делови
- Кларинетиста
- Кларинетисти у Србији
- Кларинетска литература у Србији
- Прстореди тонова на кларинету
- Нега и чување кларинета
- Трска за кларинет
- Кларинетска сцена